крститиа

крститиа

крститиа (српски, lat. krstitia)[уреди]

Именица[уреди]

крститиа, {{{род}}}

Категорије: трп. прен.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Кум на крштењу. Бачинци Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Вршац[1]
  2. Млеко помешано с водом. Вршац[1]
  3. Вино помешано с водом. Вршац[1]
  4. Ракија помешана с водом. Вршац[1]
  5. Исто. Турија[1]
  6. Крштеница. [2] Крашово[1]
  7. Да(ва)ти име детету на крштењу, кумовати. [1]
  8. Назвати, називати, именовати. [1]
  9. Покретом десне руке направити знак крста на нечему у хришћанској молитви, благослову и сл. [1]
  10. Покретом руке правити крст на себи знак крста у хришћанској молитви, чуђењу, изненађењу и сл. [1]
  11. Црквеним обредом крштења примити, примати хришћанску веру. [1]

Примери:

  1. Чи̏м про̑ђе о̏сам да́на, крсти̑ се [дете]. Избиште [1]
  2. О̏нда ка[д] до̑ђе, о̏нда крсти̑. Банатска Паланка Вршац [1]
  3. Че̏творо сам ѝмала, јѐдно је у̏мрло, још нѝје бѝло кр̏штено. Обзир [1]
  4. И та̀ко су мо̀ја дѐца кр̏штена. Нови Сад Ново Милошево [1]
  5. Сарањи́вало се [дете] не̏ у гро̑бље нег на̏ ја̄рак. Па ни́је кр̏шће̄но. Елемир [1]
  6. Да се [дете] кр̀сти да нѐ умре нѐкршће̄но. [1]
  7. Ни́сам га зва́ла на крште́ње. Павлиш Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Вршац [1]
  8. Но̏си де́те ба̏бица на крште̑ње. Избиште Вршац [1]
  9. Сутра хајд на кршћења. [3] Крашово [1]
  10. Но̏ви ку̑м, не̑ма ви̏ше о̀нај што те кр̀стио да те са̏д и вѐнча. Мокрин [1]
  11. Ко̏ те крсти̏о — но̏сиш кола̑ч. Павлиш Вршац [4]
  12. Кад су се ро̀дили, ја̑ сам њи̑х кр̀стила. Нови Сад Лаћарак Суботица [1]
  13. Ми̏лора̄д је мѐне кр̀стијо. Мартонош [1]
  14. Шта̏ ти̑ мѐне ту̑ кр̀стӣш са̏д дру̀кчије, нек сам Мѝјатова, вр̏ло ва́жно. Суботица [1]
  15. Звоном и песмом „Војордање” наговештавали су свој долазак у кућу, где су водом и „босиљкачом” крстили собу, а укућани су љубили крст. [1]
  16. Мо̑ј о̀тац, о̑н кр̀стӣ со̏бу, па и̏тне, о̀ни ку̏пу. Арадац [1]
  17. Крсти́мо со̏бу, о̀раје. Томашевац [1]
  18. О̀не су у̀ школи кр̀стиле се. [5] Дероње [1]


Изведене речи:

  1. крштење [1]
  2. кршћење [1]
  3. кршчење [1]


Изрази:

  1. ја гакрстим, а он прди ("саветовати некога ко не мари много за то"). Вршац [1]
  2. ко да нијекрштен ("као да је неразуман, луд"). Јасеново [1]
  3. крсти̏ти се сас ле̑вом руко̑м ("много се чудити"). Вршац [1]
  4. јеси лкрштен? ("да ли си при свести, разуман"). Вршац [1]
  5. Беспослен ("радити нешто излишно, непотребно"). Ковиљ Ново Милошево Вршац Јасеново Црвена Црква [1]
  6. И за до̀бро се пце̏то жа̏ли, а нѐкмоли закр̏шћену ду̑шу Фаркаждин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 65.
  4. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.

Напомене[уреди]