комлов
комлов
Именица
[уреди]комлов, м
Облици:
Значења:
- Специјално припремљен и осушен квасац за мешење хлеба. [1]
- Плит ка окру гла кор па са др шка ма ис пле te на од вр bo вог пру ћа, ко ја слу жи за сушење комлова. Ново Милошево[1]
- Исто. [2] Уљма[1]
Примери:
- Мешени са комловом, специјалном врстом самопроизведеног квасца за раст теста, домаћи хлеб је печен у „паорским” пећима. [3] [1]
- Меси се [хлеб] са нарочитим квасом, комловом, који справљају саме жене и који лети може да траје 5—6, а зими и по 14 дана. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јарковац Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш Госпођинци Бечеј Кикинда Остојићево [1]
- Те̑сто од ле̏ба и мѐкӣња или куку̀рузног бра̏шна и во̀де се за̀ме̄си и о̏бгице те̑ста се поре́ђају у ко̏ша̄р, на не̏ку кр̏пу, да се су̑ше. Та̀ко о̀сӯшено сто̀ји, а за у̀потребу се по̀дме̄си јѐда̄н де̏о во̀де и бра̏шна и то̀г ра̀стопљеног комло̀ва. Турија [1]
- Ко̀мло̄в, то̑ су пра̏вили од мѐкӣња не̏ка по̀гачице. Суботица [1]
- На̏ћве смо ѝмали, па у̏вече се по̀топи ко̀мло̄в очи то̑г да̑на кад ће би̏ти. То̑ се пра̏вило од ме̏кӣња, па кад ме̑симо хле̏б, о̏ндак о̀ставимо то̑ те̑сто, па у̀ те мѐкиње за̀парӣмо са вре̏лом во̀дом (А — Сс Св Кр НКа; Су П Мт Зм Бг НС Ђу; Ђ НК НМ Ж Тш О; Дс. [11] [2] [1]
- Ка̏мо сре̏ће да ви̑ мла́ди зна́те шта̏ је ле̏бац с ко̀мло вом, о̏нак би и зна̏ли шта̏ је пра̑ви ле̏ бац. Јаша Томић Мол Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Итебеј Неузина Бока Шурјан Уљма Иванда [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 244.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 50.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 30.
- ↑ М. Р. Барјактаревић, Од чега се и како прави ракија у Банату. — ЗДН, 2, 1951, 119—121, стр. 120.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.