komlov
Изглед
komlov
Именица
[уреди]komlov, м
Облици:
Значења:
- Specijalno pripremljen i osušen kvasac za mešenje hleba. [1]
- Plit ka okru gla kor pa sa dr ška ma is ple te na od vr bo vog pru ća, ko ja slu ži za sušenje komlova. Ново Милошево[1]
- Isto. [2] Уљма[1]
Примери:
- Mešeni sa komlovom, specijalnom vrstom samoproizvedenog kvasca za rast testa, domaći hleb je pečen u „paorskim” pećima. [3] [1]
- Mesi se [hleb] sa naročitim kvasom, komlovom, koji spravljaju same žene i koji leti može da traje 5—6, a zimi i po 14 dana. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јарковац Бачка Паланка Товаришево Обровац Силбаш Госпођинци Бечеј Кикинда Остојићево [1]
- Tȇsto od lȅba i mèkīnja ili kukùruznog brȁšna i vòde se zàmēsi i ȍbgice tȇsta se poréđaju u kȍšār, na nȅku kȑpu, da se sȗše. Tàko òsūšeno stòji, a za ùpotrebu se pòdmēsi jèdān dȅo vòde i brȁšna i tòg ràstopljenog komlòva. Турија [1]
- Kòmlōv, tȏ su prȁvili od mèkīnja nȅka pògačice. Суботица [1]
- Nȁćve smo ìmali, pa ȕveče se pòtopi kòmlōv oči tȏg dȃna kad će bȉti. Tȏ se prȁvilo od mȅkīnja, pa kad mȇsimo hlȅb, ȍndak òstavimo tȏ tȇsto, pa ù te mèkinje zàparīmo sa vrȅlom vòdom (A — Ss Sv Kr NKa; Su P Mt Zm Bg NS Đu; Đ NK NM Ž Tš O; Ds. [11] [2] [1]
- Kȁmo srȅće da vȋ mládi znáte štȁ je lȅbac s kòmlo vom, ȍnak bi i znȁli štȁ je prȃvi lȅ bac. Јаша Томић Мол Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Бегеч Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Итебеј Неузина Бока Шурјан Уљма Иванда [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 244.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 50.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 30.
- ↑ М. Р. Барјактаревић, Од чега се и како прави ракија у Банату. — ЗДН, 2, 1951, 119—121, стр. 120.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 127.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.