зр̏но
зр̏но
Именица
[уреди]зр̏но, с
Именица
[уреди]зр̏но, с
Именица
[уреди]зр̏но, с
Именица
[уреди]зр̏но, с
Облици:
Значења:
- Ситни, заобљени биљни плод. [1]
- Плод житарице (пшенице, кукуруза и сл.). [1]
- Метак; куглица барута. Вилово[1]
Примери:
- Мле́ка, два̑-три̑ ја̀јета, ди̏ поко̀је зр̏но су́ва гро́жђа. [2] [3] Арадац Сремски Карловци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Санад Банатска Паланка Крушчица [1]# О̏нда под кво̏чку се на̀ре̄ђа ку̀рузна зр̏на. Мартонош [1]
- То̑ се са̀мо ко̀је зр̏но ку̀руза ме̏те, зна̑ш ли, жи̏то је у ства́ри, али са̀мо дѐгод ко̀је зр̏но се ме̏те куку̀руза. Суботица [1]
- У̏зме то̀рбицу или ве́дро, и у̀зима у̀ шаку и пу̑шћа по два̏ зр̏на, јѐдно, ка̏ко ѝспада из ру́ке. [4] [5] [6] [3] Томашевац Лаћарак Суботица Бегеч Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Кикинда Зрењанин Банатска Паланка Ковин [1]
- Сла̏ма на̀пред ѝде, а зр̏но, о̀чишћено, го̀тово, на̏траг, у̏ џа̄к. Меленци [1]# Ко̏па ру̏пу, па о̏ндак једна же̏нска ту̏ри два̏-три̏ зр̏на. Јасеново [1]# Ви̏ше у̀шпа̄ра зрна́ди, ви̏ше за̀сеје. [7] [8] [9] Томашевац Госпођинци Итебеј [1]
- То̑ се се̏је бра́здом, и че̏шће, кад ба̑циш зр̏на̄де че̏шће: кад ви̏ше ба̑циш, ви̏ше ни̏кне. Зрењанин [1]# Пасуљевина се одваја за храну стоци, али се претходно пребере и од зеленог зрневља кува најукуснији млади пасуљ. [10] [11] Платичево Госпођинци Ново Милошево [1]# Чѐтир и̏ по — то̑ је ди̑мни, а бѐздимни ба́рут је ја̏чи, о̑н ће ти ра̀спасти пу̏шку ако ме̏теш ви̏ше, и̏сто и̏маш ска́лу ко̏лко о̀ни зрна́ди, ѝсто са̀чма ѝде, па што̀пла, па по̀клопац, па завр̀та̄ч о̀нај за̀врнеш га. Вилово [1]
Изведене речи:
Изрази:
- колико у маку имазрна, толико у години има светаца Јарковац [1]
- И ћорава кокошка неки пут нађе ˜ ("и неспособан човек понекад уради нешто успешно"). Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 170, 157, 176.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 60, 119.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73, 74.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 157, 167.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 22.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.