zȑno

zȑno

zȑno (српски, ћир. зр̏но)[уреди]

Именица[уреди]

zȑno, с

Именица[уреди]

zȑno, с

Именица[уреди]

zȑno, с

Именица[уреди]

zȑno, с

Облици:

  1. ádi, zrno [1]

Значења:

  1. Sitni, zaobljeni biljni plod. [1]
  2. Plod žitarice (pšenice, kukuruza i sl.). [1]
  3. Metak; kuglica baruta. Вилово[1]

Примери:

  1. Mléka, dvȃ-trȋ jàjeta, dȉ pokòje zȑno súva gróžđa. [2] [3] Арадац Сремски Карловци Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Санад Банатска Паланка Крушчица [1]# О̏нда под кво̏чку се на̀ре̄ђа ку̀рузна зр̏на. Мартонош [1]
  2. Tȏ se sàmo kòje zȑno kùruza mȅte, znȃš li, žȉto je u stvári, ali sàmo dègod kòje zȑno se mȅte kukùruza. Суботица [1]
  3. Ȕzme tòrbicu ili védro, i ùzima ù šaku i pȗšća po dvȁ zȑna, jèdno, kȁko ìspada iz rúke. [4] [5] [6] [3] Томашевац Лаћарак Суботица Бегеч Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Кикинда Зрењанин Банатска Паланка Ковин [1]
  4. Slȁma nàpred ìde, a zȑno, òčišćeno, gòtovo, nȁtrag, ȕ džāk. Меленци [1]# Ко̏па ру̏пу, па о̏ндак једна же̏нска ту̏ри два̏-три̏ зр̏на. Јасеново [1]# Ви̏ше у̀шпа̄ра зрна́ди, ви̏ше за̀сеје. [7] [8] [9] Томашевац Госпођинци Итебеј [1]
  5. Tȏ se sȅje brázdom, i čȅšće, kad bȃciš zȑnāde čȅšće: kad vȉše bȃciš, vȉše nȉkne. Зрењанин [1]# Пасуљевина се одваја за храну стоци, али се претходно пребере и од зеленог зрневља кува најукуснији млади пасуљ. [10] [11] Платичево Госпођинци Ново Милошево [1]# Чѐтир и̏ по — то̑ је ди̑мни, а бѐздимни ба́рут је ја̏чи, о̑н ће ти ра̀спасти пу̏шку ако ме̏теш ви̏ше, и̏сто и̏маш ска́лу ко̏лко о̀ни зрна́ди, ѝсто са̀чма ѝде, па што̀пла, па по̀клопац, па завр̀та̄ч о̀нај за̀врнеш га. Вилово [1]


Изведене речи:

  1. zrnad [1]
  2. zr̀nēvlje [1]


Изрази:

  1. koliko u maku imazrna, toliko u godini ima svetaca Јарковац [1]
  2. I ćorava kokoška neki put nađe ˜ ("i nesposoban čovek ponekad uradi nešto uspešno"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
  3. 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 170, 157, 176.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  6. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60, 119.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73, 74.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 157, 167.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  10. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  11. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 22.
  12. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.

Напомене[уреди]