заглавак

заглавак

заглавак (српски, lat. zaglavak)[уреди]

Именица[уреди]

заглавак, м

Категорије: бач.кол.кол.


Облици:

  1. -вка [1]

Значења:

  1. Дрвени или метални клин којим се нешто учвршћује, заглављује. [1]
  2. Клин којим се заглављује коса, мотика или друга алатка за држаље. [1]
  3. Клин којим се заглављује рог за греду у кровној конструкцији. Црвена Црква[1]
  4. Дрвени или метални клин за цепање дрва. [1]
  5. Део бачварског алата помоћу којег се обруч набија на буре. Черевић[1]

Примери:

  1. Ако слу̏чајно и̏ма не̏где — о̀ни ка̑жеду лу̏фта, ми̑ ка̑жемо за́зор — између ти̏ даса́ка се по̀ја̄ви, о̏нда и̏ма за́главак, па ме̏те та̏ј за́главак и о̑н га дотѐрӣва са чѐкићем , са калапа́чом. Ђала [1]
  2. Ученик или шегрт [коларски] почињао је са прављењем заглавака, клинова, од багрема. Панчево [1]
  3. Удари један заглавак да се не клати то. [2] [3] Јасеново Рума Суботица Бачки Брестовац Равно Село Итебеј Тараш [1]# И кад о̑н ту̑ ме̏те ко̏су, о̏ндак мо̑ра да на̏бије. И̏ма та̀ко па́рче гво̀жђета ко ша̏ка. За́главак се то зо̀ве. Жабаљ [1]
  4. Када се по̀ломи [коса], о̏нда донѐсе кот кова́ча, на̀правимо гри̑вну, на̀правимо за́главак. Тител [1]
  5. Изгу̀био ми се за́главак с мо̀тике, па нѐ мож ко̀пати. Бачинци [1]
  6. На́ђи јѐдан за́главак да ме̏теш и по̀ правиш ко̏ су да се тра́ва по̀коси. [4] [5] [6] Ченеј Свилош Сусек Сот Нештин Лаћарак Ириг Нерадин Инђија Крчедин Суботица Бечеј Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Тител Мошорин Нови Сад Тараш Ковин Иванда [1]
  7. Ако ти је пространа гривна на косишту, требаће ти дебљи заглавак. Бегеч [1]# За́главак ме̏те, не̏ сѝкиру него за́главак ме̏те, са̀мо ма̏ло ра̀сце̄пи са сѝкиром и онда за́главак ти је до̏ле у̏зано и ѝде ши̏ре, разу̀ме̄ш ли, и о̑н са бу̏да̄ком онда гу̑ра, у̀дара и то̑ ка̏ко у̀лази у др̏во, та̀ко се ра̀ства̄ра. Суботица Мокрин [1]# Ту̑ и̏ма про̀бӯшено и др̀вени та̑ј за́главак и то̑ [чобању] о̏нда но̏се љу̑ди и ме̏ту још ма̏ло у̀ земљу. [7] Србобран [1]


Именица[уреди]

заглавак, м

Категорије: об.


Облици:

  1. -вка [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 91, 110.
  4. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]