zaglavak

zaglavak

zaglavak (српски, ћир. заглавак)[уреди]

Именица[уреди]

zaglavak, м

Категорије: бач.кол.кол.


Облици:

  1. -vka [1]

Значења:

  1. Drveni ili metalni klin kojim se nešto učvršćuje, zaglavljuje. [1]
  2. Klin kojim se zaglavljuje kosa, motika ili druga alatka za držalje. [1]
  3. Klin kojim se zaglavljuje rog za gredu u krovnoj konstrukciji. Црвена Црква[1]
  4. Drveni ili metalni klin za cepanje drva. [1]
  5. Deo bačvarskog alata pomoću kojeg se obruč nabija na bure. Черевић[1]

Примери:

  1. Ako slȕčajno ȉma nȅgde — òni kȃžedu lȕfta, mȋ kȃžemo zázor — između tȉ dasáka se pòjāvi, ȍnda ȉma záglavak, pa mȅte tȁj záglavak i ȏn ga dotèrīva sa čèkićem , sa kalapáčom. Ђала [1]
  2. Učenik ili šegrt [kolarski] počinjao je sa pravljenjem zaglavaka, klinova, od bagrema. Панчево [1]
  3. Udari jedan zaglavak da se ne klati to. [2] [3] Јасеново Рума Суботица Бачки Брестовац Равно Село Итебеј Тараш [1]# И кад о̑н ту̑ ме̏те ко̏су, о̏ндак мо̑ра да на̏бије. И̏ма та̀ко па́рче гво̀жђета ко ша̏ка. За́главак се то зо̀ве. Жабаљ [1]
  4. Kada se pòlomi [kosa], ȍnda donèse kot kováča, nàpravimo grȋvnu, nàpravimo záglavak. Тител [1]
  5. Izgùbio mi se záglavak s mòtike, pa nè mož kòpati. Бачинци [1]
  6. Náđi jèdan záglavak da mȅteš i pò praviš kȍ su da se tráva pòkosi. [4] [5] [6] Ченеј Свилош Сусек Сот Нештин Лаћарак Ириг Нерадин Инђија Крчедин Суботица Бечеј Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Тител Мошорин Нови Сад Тараш Ковин Иванда [1]
  7. Ako ti je prostrana grivna na kosištu, trebaće ti deblji zaglavak. Бегеч [1]# За́главак ме̏те, не̏ сѝкиру него за́главак ме̏те, са̀мо ма̏ло ра̀сце̄пи са сѝкиром и онда за́главак ти је до̏ле у̏зано и ѝде ши̏ре, разу̀ме̄ш ли, и о̑н са бу̏да̄ком онда гу̑ра, у̀дара и то̑ ка̏ко у̀лази у др̏во, та̀ко се ра̀ства̄ра. Суботица Мокрин [1]# Ту̑ и̏ма про̀бӯшено и др̀вени та̑ј за́главак и то̑ [чобању] о̏нда но̏се љу̑ди и ме̏ту још ма̏ло у̀ земљу. [7] Србобран [1]


Именица[уреди]

zaglavak, м

Категорије: об.


Облици:

  1. -vka [1]

Синоними:

  1. zaperak [9] Српска Црња [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 91, 110.
  4. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]