ево

ево

Српски

ево (српски, lat. evo)

речца

ево, рчц.

Облици:

  1. ѐво, е̏во [1]

Значења:

  1. За указивање на оно што је близу или се приближава, појављује. [1]
  2. За указивање на оно што се даје, доноси, нуди. [1]

Примери:

  1. Е̏во, мо̑ј у̀нук до́ђе. [2] [3] Кумане Ново Милошево [1]# Ѐво га, до̏трча. [3] Црепаја Фаркаждин [1]# Еве је друга. Кусић Врачев Гај [1]
  2. Еве је оде. [1]
  3. Еве сам ја у шталу. Јасеново [1]# Е̏во, и̏мам да ти да̑м. Иланџа Ђурђево [1]


Изрази:

  1. ˜ теби дрвен/костен зуб, дај ти мени гвозден зуб ("израз који се користи када детету испадне млечни зуб"). [1]
e 5 ж е 5 r
о њ н ђ м к л
v 5 д г 5 i

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.

Напомене