е̏во

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

е̏во

е̏во (српски, lat. ȅvo)[уреди]

Значења:

  1. За указивање на оно што је близу или се приближава, појављује. [1]

Примери:

  1. Е̏во, мо̑ј у̀нук до́ђе. [2] [3] Кумане Ново Милошево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.

Напомене[уреди]