го̏спођа

го̏спођа

го̏спођа (српски, lat. gȍspođa)[уреди]

Именица[уреди]

го̏спођа, ж

Категорије: ирон.


Облици:

  1. госпођа [1]
  2. , госпођа, [1]

Значења:

  1. Општи назив којим се (из учтивости или из поштовања) ословљавају женске особе у грађанском друштву, обично удате. [1]
  2. Попадија. Пачир[1]
  3. Образована жена. Пачир Вршац[1]
  4. Она која не ради физичке послове. [1]

Примери:

  1. Госпођа попа̀дија, На́ћа и Ла̀тӣнка — о̀не ме издр̀жа̄ваду са гардаро̀бом јел о̀не су у могу́ћству. [2] [3] Мартонош Српски Крстур Житиште Вршац [1]# Не̑ће да ра̑ди, о̏ће да бу̏де го̏спођа, о̀ндак ни́је тре̏бала да се у́да за па̏вора. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. го̏спођин [1]


Изрази:

  1. ИзмѐдГоспо̄ђа ("у времену од Велике до Мале госпојине, тј. у периоду од 2 августа до 2 септембра"). Итебеј [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167, 328.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 219.

Напомене[уреди]