би̏стар
Изглед
би̏стар
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]би̏стар, прил.
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Исцр́пимо бу̀на̄р, па бу̏де чи̏ста, би̏стра, ла́дна во̀да. Војка [1]
- Сомче нарочито у бистру воду се, вата [ПчТВ]. [2] Перлез Јамена Босут Нештин Карловчић Стари Сланкамен Кленак Пачир Мол Бачко Градиште Футог Госпођинци Српска Црња Иђош Башаид Радојево Ново Милошево Иланџа Вршац [1]
- За воду кажу да је бристра или мутна. [2] [3] Крашово Обреж Суботица Сомбор Дероње Товаришево Чуруг Госпођинци Каћ Гардиновци Српски Крстур Башаид Итебеј Елемир Неузина Бока Шурјан [1]
- Не̑ да чу̏јем за во̏довод. Мо̀ја во̀да из мо̑г буна́ра нѐ мож да се, ме̏ри с о̀том. Кад је испу̑мпаш, а о̀на ла́дна ко ле̑д, бри̏стра, ни̏гди ни пе́ска ни прља̀вштине. Јаша Томић [1]
- Ку̏вај јо̏ш та̑ј пѐкмез да нѐ буде би̏стар. Ковиљ [1]
- Да́во сам њим [прасићима] на̑јпре ма̏ло куку̀рӯза, по̏сле то̑га мла́ке би̏стре по̀мије напа́јо. Павлиш Ново Милошево [1]
- То̑ о̀на ма̏ло бѝстри је за̀бућ ка. Арадац Мокрин Ново Милошево Башаид Вршац [1]
- У̏змеш во̀де и ѝзме̄шаш с о̀тим да бу̏де ни гу́сто ни бри̏стро; кроз ѐдан са̑т два̑ кат сто̀ји, о̏ма на̀бубри. Зрењанин Змајево [1]
- Је л ви̑ ми̏сли те да је Љу̏би ца бѝстри ја о[д] Де́се? Шимановци [1]
- Би́ ла би̏стра жѐна и о̏крет на жѐна. Сомбор Пачир Футог Ново Милошево Вршац [1]
- Ни́је у гла́ви ни̏шта фа̀личан, све̏ [ј]е бри̏стар ко што тре̏ба (мо̏ш се, дива́нити сас на̀ӯчени љу́дима, с про̀фисори), са̀мо нѐ мош с ме̏ста, нѐ мож ни̏куд док нѐ умре! Ново Милошево [1]
- Да̀наске су сва̏ дѐца бри̏стра, све̏ зна́ду и нѐ мож да и прѐвариш ни̏како. Бока Бегеч Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
Изведене речи:
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).