армоника

армоника

армоника (српски, lat. armonika)[уреди]

Именица[уреди]

армоника, ж

Облици:

  1. армо̀ника, армони̏ка[1]

Значења:

  1. Музички инструмент с диркама с леве и десне стране и с мехом у средини. [2]

Примери:

  1. Ту̑ се ску́пљали о̀ни она̀ко у ле̏тње ве̏чери и ма̏ло мушка́рци сви́раду тамбури́це, ни́је би́ло армо̀нике. Кула [2]
  2. Ту̑ је сви́ро Не́ца у армо̀нику. Бачко Петрово Село [1]
  3. Јѐдан њи̑н ро̏ђак је ѝмо армо̀нику. Нови Сад Равно Село Ђурђево Ковиљ Ђала Ново Милошево Ченеј [1]
  4. Ту̏ се изнѐсе ви́на, се пе̏ва, ко̏ и̏ма не̏ку армони̏ку — сви̑ра. Јасеново [1]
  5. Пѐтна̄јст дѐвојака, толѝко и мома́ка, два̑ свира́ча, јѐдан у орма̀нике, јѐдан у фру̏ли. [3] [4] Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  6. У та̀мбуру јел орма̀нику [да свирам]? [5] Госпођинци [1]
  7. У̀мела је здра̏во ле̑по да сви̑ра на раму̀нику, ал сиро̀та, ни́је ѝшла у̀ школу, ал јој је на̏ша Би́ља да́вала раму̀нику кад го̏д је те̏ла. [6] [7] Шурјан Међа Јаша Томић Елемир Бока Неузина Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Иванда [1]
  8. И̏мамо ми и раму̀нике и сви́рце свакоја́ке фе́ле. [8] Итебеј [1]
  9. Ја̑ па̑нтим као де́те, то се пра̏тило, сви̑ра ромуни̏ка и пра̏тимо поло̏жника. Избиште [1]
  10. Ако не̏ко и̏ма хармо̀нику или гита́ру, о̏нда се и сви̑ра. Жабаљ Велики Гај [1]
  11. Пра̏вили смо ро̑гаљ, па на ро̀гљу се ску̏пе мо̑мци и дѐво̄јке, па хармо̀нике сви́рају у̏вече. Бечеј [1]
  12. Ѝскупе се мо̀мци из дру̏ге у̏лице — харму̀нику и сви́рају. Шимановци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210, 264, 304, 337.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 267, 382.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 345.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.1

Напомене[уреди]