armonika

armonika

armonika (српски, ћир. армоника)[уреди]

Именица[уреди]

armonika, ж

Облици:

  1. armònika, armonȉka[1]

Значења:

  1. Muzički instrument s dirkama s leve i desne strane i s mehom u sredini. [1]

Примери:

  1. Tȗ se skúpljali òni onàko u lȅtnje vȅčeri i mȁlo muškárci svíradu tamburíce, níje bílo armònike. Кула [1]
  2. Tȗ je svíro Néca u armòniku. Бачко Петрово Село [1]
  3. Jèdan njȋn rȍđak je ìmo armòniku. Нови Сад Равно Село Ђурђево Ковиљ Ђала Ново Милошево Ченеј [1]
  4. Tȕ se iznèse vína, se pȅva, kȍ ȉma nȅku armonȉku — svȋra. Јасеново [1]
  5. Pètnājst dèvojaka, tolìko i momáka, dvȃ sviráča, jèdan u ormànike, jèdan u frȕli. [2] [3] Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  6. U tàmburu jel ormàniku [da sviram]? [4] Госпођинци [1]
  7. Ùmela je zdrȁvo lȇpo da svȋra na ramùniku, al siròta, níje ìšla ù školu, al joj je nȁša Bílja dávala ramùniku kad gȍd je tȅla. [2] [3] Шурјан Међа Јаша Томић Елемир Бока Неузина Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Иванда [1]
  8. Ȉmamo mi i ramùnike i svírce svakojáke féle. [3] Итебеј [1]
  9. Jȃ pȃntim kao déte, to se prȁtilo, svȋra romunȉka i prȁtimo polȍžnika. Избиште [1]
  10. Ako nȅko ȉma harmòniku ili gitáru, ȍnda se i svȋra. Жабаљ Велики Гај [1]
  11. Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dèvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Бечеј [1]
  12. Ìskupe se mòmci iz drȕge ȕlice — harmùniku i svíraju. Шимановци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210, 264, 304, 337. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.

Напомене[уреди]