ȅно

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ȅno

ȅno (српски, ћир. е̏но)[уреди]

речца[уреди]

ȅno, рчц.

Примери:

  1. Ȅno rȃdena, idédu kȕći. [1] Башаид Ђурђево Нови Сад [2]# Ене га тамо поред зида. Јасеново Крушчица [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]