Пређи на садржај

жȋв

žȋv

žȋv (српски, ћир. жи̑в)[уреди]

Именица[уреди]

žȋv, с

Категорије: риб.одр. вид.бот.


Облици:

  1. živ, žíva, žívo [1]
  2. imenice, značenja, živ, za, pojačavanje [1]

Значења:

  1. Koji živi, koji je u životu. [1]
  2. Ozleđeno mesto na telu, otvorena rana. Вршац[1]
  3. Težina žive životinje. Сомбор Ковиљ Вршац[1]
  4. Višegodišnja listopadna žbunasta biljka Lycium. [1]
  5. Koji se sastoji od izraslih biljaka (samoniklih ili sađenih). [1]
  6. Ograda od gusto zasađenog žbunja. [1]
  7. Presan, sirov, nedokuvan, nedopečen (o prehrambenim proizvodima). Ђурђево[1]
  8. Nepečen (o cigli). [1]
  9. Živahan, nemiran, nestašan (o detetu). Ђурђево Ново Милошево[1]
  10. Pokretljiv (o ribi). [1]
  11. Koji stalno teče (o vodi, reci i sl.). [1]
  12. Živo stvorenje, živo biće; živinče. [1]
  13. Višegodišnja listopadna žbunasta biljka Lycium. [1]
  14. Koji se sastoji od izraslih biljaka (samoniklih ili sađenih). [1]
  15. Koji stalno teče (o vodi, reci i sl.). [1]
  16. Koji se pomera, pomiče. [1]
  17. Bioskop. [1]
  18. Živahan, okretan. [1]
  19. Veoma vredan, sposoban; živahan, okretan. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац Иванда[1]
  20. Koji sa vodom pravi hemijsku reakciju, negašen. [1]
  21. Istinski, pravi. [1]

Примери:

  1. Kćȋ mi u Beògrad ȉma jerèbicu: nàgūradu — kao žíva; ȍči je mètili od đerdána. Ново Милошево [1]
  2. Ȍndak je ȕmro jèdan brȁt u Mȅlēncima; òsto je jèdan brȁt, Gája, žȋv i Ljúba, snȃ. [2] [3] Меленци Ђурђево Башаид [1]
  3. Sȋne, ako tȋ òstaneš žȋv, jȃ ću bȉti nȃjsrèćnīja mȃjka u svétu i tȋ nȃjsrèćnīji sȋn. Кумане [1]
  4. Mèni tȏ tàko lȇpo kad mȅtu prèt kuću cvȇće i žívu ȍgradu, ȍma bȕde ȕredno. Јаша Томић Сусек Свилош Ђурђево Шурјан Бока Неузина Избиште [1]
  5. Al us pȗt ȉma žíva ȍgrada nȅka, žȉvi plȏt mȉ zovémo. Избиште [1]
  6. Žíva cígla, tȏ òvi što kȃžu čerpȉć. [4] Велико Средиште [1]
  7. Nȅće nȉko na krȁj, ȉma ȑđavu cíglu, ȉma céla strána mu žíva cígla. Јасеново [1]
  8. Štuka [...] to je zimska riba koja je mno go živa i ona je naročito proždrljiva. [5] Стари Сланкамен Нови Сад [1]
  9. Kod nas ode ne, ali na živim vodama i četiri centi [su okca na mreži]. Oni tamo, na živim vodama, zovu je samica, a mi je zovemo vaga. [5] [6] Србобран Суботица Сомбор Ђурђево [1]
  10. A ȍbavezno živínče donèsu, žívo nȅšto. Бешка [1]
  11. Pred njȇvom kȕćom ìmā žȋva ȍgrada. Бачинци Лаћарак Ђурђево [1]
  12. Sačmarica, to samo u živom Dunavu. Бездан [1]
  13. Ima stara Tisa, recimo, i živa Tisa. Ne kažemo nova nego živa Tisa. [5] Елемир Стари Сланкамен Бачко Градиште Падеј [1]
  14. Mȕke žȋve a ȑđave pláte. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. žȋvi [1]


Изрази:

  1. živ umreti ("veoma se uplašiti"). Вршац [1]
  2. ne možeživ u grob da ide ("ne može umreti pre nego što mu je suđeno"). Ново Милошево Вршац Јасеново [1]
  3. odživog čoveka ništa se nije otelo ("čovek može sve postići"). Ново Милошево [1]
  4. izvúćižívu glȃvu ("spasti se"). Вршац [1]
  5. òstatižȋv ("spasti se od velike opasnosti, preživeti"; "I ȕvēk sam ga čúvala, i kad njègov krȅvet namèšćāvam i njègovu sȍbu sprȇmam, ȕvek kȃžem: „Sȋne, oko tȋ òstaneš žȋv, jȃ ću bȉti nȃjsrèćnīja mȃjka u svétu i tȋ nȃjsrèćnīji sȋn”"). Кумане [1]
  6. Da siživ i zdrav Сенпетер [1]
  7. da smo miživi i zdravi [1]
  8. živa ti tašta ("u obraćanju osobi koja uđe u kuću u vreme obeda"). Јасеново [1]
  9. žív bȉo pa vȉdeo ("uverićeš se i sam"). Вршац [1]
  10. bezl nema ("nema nikoga"). Ђурђево [1]
  11. nižȋv ni mŕtav ("veoma prestrašen, pretrnuo od straha, zaprepašćenja i sl."). Вршац [1]
  12. biti naživoj vatri ("biti u iskušenju, na probi"). Сомбор [1]
  13. živse saraniti ("doživeti veliki neuspeh"; "Žȋv se saránijo"). Вршац [1]
  14. mukežive a rđave plate ("raditi neki težak posao od koga nema koristi"). Јасеново [1]
  15. Bemti sveživo ("psovka"). [1]
  16. za mrtvuživu ("uteha udovcu kad mu umre žena"). Ново Милошево [1]
  17. ni zaživu glavu ("nikako, nipošto"; "Paorski momci i devojke „ni za živu glavu” ne bi tamo zavirili"). Меленци Сомбор Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 135, 142.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=žȋv&oldid=370190”