бу̑јан

бу̑јан

бу̑јан (српски, lat. bȗjan)[уреди]

Прилог[уреди]

бу̑јан, прил.

Облици:

  1. бу̑јна, бу̑јно, бујан [1]

Примери:

  1. У башти је једино коров бујан. Сомбор Вршац [1]
  2. Дру̏ге го̏дине од благоро̏дног во̏ћа о̏дма смо ѝмали пло̏да, та̀ко је бу̑јно ѝшло. [2] Србобран [1]


Изведене речи:

  1. бу̑јно[1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 206.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бу̑јан&oldid=185890”