bȗjan

bȗjan

bȗjan (српски, ћир. бу̑јан)[уреди]

Прилог[уреди]

bȗjan, прил.

Облици:

  1. bȗjna, bȗjno, bujan [1]

Примери:

  1. U bašti je jedino korov bujan. Сомбор Вршац [1]
  2. Drȕge gȍdine od blagorȍdnog vȍća ȍdma smo ìmali plȍda, tàko je bȗjno ìšlo. [2] Србобран [1]


Изведене речи:

  1. bȗjno[1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 206.

Напомене[уреди]