bȗjan

bȗjan

bȗjan (srpski, lat. bȗjan)[uredi]

Prilog[uredi]

bȗjan, pril.

Oblici:

  1. bȗjna, bȗjno, bujan [1]

Primeri:

  1. U bašti je jedino korov bujan. Sombor Vršac [1]
  2. Drȕge gȍdine od blagorȍdnog vȍća ȍdma smo ѝmali plȍda, tàko je bȗjno ѝšlo. [2] Srbobran [1]


Izvedene reči:

  1. bȗjno[1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 206.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бу̑јан&oldid=185890”