zaručiti

zaručiti

zaručiti (српски, ћир. заручити)[уреди]

Глагол[уреди]

zaručiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. zàrūčim [1]
  2. -o, -a [1]

Значења:

  1. Napuniti nečim, zauzeti (o posudi). [1]
  2. Veren. Ново Милошево[1]
  3. Zauzet, napunjen. [1]

Примери:

  1. Nemoj zaručiti ovu šepru, treba mi. Ново Милошево [1]
  2. Lònac se zàrūči. Каћ [1]
  3. Taj lonac je zaručen. Каћ Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. zaručiti se [1]
  2. zàrūčen [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]