zabadàva

zabadàva

zabadàva (српски, ћир. забада̀ва)[уреди]

Облици:

  1. zabadáva [1]

Примери:

  1. Zabadàva kùpuješ knjȉge, nȉkad ȏn nȇće nȉšta naùčiti. Каћ [1]
  2. Níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. [2] [3] [4] Кикинда Суботица Сакуле Чента Иванда Деска Ченеј [1]
  3. Nȉkad níje zabadàva dòšō. Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 289.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]