забада̀ва

забада̀ва

забада̀ва (српски, lat. zabadàva)[уреди]

Облици:

  1. забада́ва [1]

Примери:

  1. Забада̀ва ку̀пујеш књи̏ге, ни̏кад о̑н не̑ће ни̏шта нау̀чити. Каћ [1]
  2. Ни́је га сме̏о ни̏ко забада̀ва зу̀ставити кад о̑н се во̑за. [2] [3] [4] Кикинда Суботица Сакуле Чента Иванда Деска Ченеј [1]
  3. Ни̏кад ни́је забада̀ва до̀шо̄. Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 289.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]