zȃdruga

zȃdruga

zȃdruga (српски, ћир. за̑друга)[уреди]

Именица[уреди]

zȃdruga, ж

Значења:

  1. Vrsta patrijarhalne zajednice, zajednički život većeg broja srodnika. Беркасово[1]
  2. Udruženje čiji su članovi vezani istom profesijom (zanatlije, poljoprivrednici i sl.). [1]
  3. Udruženje za upravljanje i zaštitu vodnih resursa. [2] Чуруг[1]
  4. Isto. Вршац[1]

Примери:

  1. Kad je dòšo òtkup, ȍnda su nas tȅrali u zȃdrugu. Бечеј [1]
  2. Dȃn dànašnji zèmlja je u zȃdrugi. Бата [1]
  3. Stúpili smo u pčelȃrsku zȃdrugu. [3] [4] [5] [6] [7] Избиште Војка Визић Лаћарак Дероње Бегеч Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Међа Велики Гај Вршац Деска [1]


Синоними:

  1. zajednica [1]
  2. komuna, komunija [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 129, 162.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.

Напомене[уреди]