за̑друга
за̑друга
за̑друга (српски, lat. zȃdruga)[уреди]
Именица[уреди]
за̑друга, ж
Значења:
- Врста патријархалне заједнице, заједнички живот већег броја сродника. Беркасово[1]
- Удружење чији су чланови везани истом професијом (занатлије, пољопривредници и сл.). [1]
- Удружење за управљање и заштиту водних ресурса. [2] Чуруг[1]
- Исто. Вршац[1]
Примери:
- Кад је до̀шо о̀ткуп, о̏нда су нас те̏рали у за̑другу. Бечеј [1]
- Да̑н да̀нашњи зѐмља је у за̑други. Бата [1]
- Сту́пили смо у пчела̑рску за̑другу. [3] [4] [5] [6] [7] Избиште Војка Визић Лаћарак Дероње Бегеч Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Јаша Томић Међа Велики Гај Вршац Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 129, 162.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.