zíma

zíma

zíma (српски, ћир. зи́ма)[уреди]

Именица[уреди]

zíma, ж

Облици:

  1. zima [1]

Значења:

  1. Veoma hladna zima. Сомбор[1]
  2. Duga zima. [1]
  3. Hladnoća. [1]
  4. Jaka zima, velika hladnoća. [1]

Примери:

  1. Pčȅla se rȃni sámo sa mȅdom; zàto pčȅlār mȏra da òstavi preko zíme kȍliko njȏzi trȅba. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Меленци Мартонош Стапар Ченеј Госпођинци Кикинда Ново Милошево Итебеј Арадац Зрењанин Елемир Јаша Томић Бока Добрица Томашевац Фаркаждин Перлез Чента Сефкерин Деска [1]
  2. Ka[d] dȏđe zíma, mȋ ȏvce rȃnimo tùlajom i kad ima sȇna, i sȇna im dájemo. Кумане [1]
  3. Kȍpu jȁmu dubòku i navúku ȕ zīmu lȅda i slȁme i tȁmo natòvaru i stòi lȇd. Ђала [1]# У овим просторијама [амбару и котобањи] чуване су залихе хране остављане за дужи временски период, за „гладну зиму”. [1]# А̏л је зи́ма на̏поље. [8] Деска Нови Кнежевац Ново Милошево Арадац [1]
  4. Navu ku debele vunene čarape i rukavice. Na glavu natuku šubaru, skoro da na oči padne; i bog da te vidi. Zime nema. Sam’ teraj! Бачки Брестовац [1]
  5. Nì mi je zíma. Мокрин [1]


Изрази:

  1. Bemtizimu [1]
  2. nije kurjak pojozimu ("kada zahladni posle toplog vremena"). Ново Милошево [1]
  3. zíma se vézala ("zima predugo traje"). Вршац [1]
  4. nagumati se kao hrčak zazimu ("nagomilati kapital"). Ново Милошево [1]
  5. ušla mizima u srce ("veoma ozepsti, smrznuti se"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 133, 147, 151.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 113, 115, 116, 272.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 30, 102.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 26.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 62.
  8. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]