záglavak

záglavak

záglavak (српски, ћир. за́главак)[уреди]

Именица[уреди]

záglavak, м

Категорије: бач.кол.кол.


Облици:

  1. zaglavak, -vka [1]

Значења:

  1. Drveni ili metalni klin kojim se nešto učvršćuje, zaglavljuje. [1]
  2. Klin kojim se zaglavljuje kosa, motika ili druga alatka za držalje. [1]
  3. Klin kojim se zaglavljuje rog za gredu u krovnoj konstrukciji. Црвена Црква[1]
  4. Drveni ili metalni klin za cepanje drva. [1]
  5. Deo bačvarskog alata pomoću kojeg se obruč nabija na bure. Черевић[1]

Примери:

  1. Ako slȕčajno ȉma nȅgde — òni kȃžedu lȕfta, mȋ kȃžemo zázor — između tȉ dasáka se pòjāvi, ȍnda ȉma záglavak, pa mȅte tȁj záglavak i ȏn ga dotèrīva sa čèkićem , sa kalapáčom. Ђала [1]
  2. Učenik ili šegrt [kolarski] počinjao je sa pravljenjem zaglavaka, klinova, od bagrema. Панчево [1]
  3. Udari jedan zaglavak da se ne klati to. [2] [3] Јасеново Рума Суботица Бачки Брестовац Равно Село Итебеј Тараш [1]
  4. I kad ȏn tȗ mȅte kȍsu, ȍndak mȏra da nȁbije. Ȉma tàko párče gvòžđeta ko šȁka. Záglavak se to zòve. Жабаљ [1]
  5. Kada se pòlomi [kosa], ȍnda donèse kot kováča, nàpravimo grȋvnu, nàpravimo záglavak. Тител [1]
  6. Izgùbio mi se záglavak s mòtike, pa nè mož kòpati. Бачинци [1]
  7. Náđi jèdan záglavak da mȅteš i pò praviš kȍ su da se tráva pòkosi. [4] [5] [6] Ченеј Свилош Сусек Сот Нештин Лаћарак Ириг Нерадин Инђија Крчедин Суботица Бечеј Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Тител Мошорин Нови Сад Тараш Ковин Иванда [1]
  8. Ako ti je prostrana grivna na kosištu, trebaće ti deblji zaglavak. Бегеч [1]
  9. Záglavak mȅte, nȅ sìkiru nego záglavak mȅte, sàmo mȁlo ràscēpi sa sìkirom i onda záglavak ti je dȍle ȕzano i ìde šȉre, razùmēš li, i ȏn sa bȕdākom onda gȗra, ùdara i tȏ kȁko ùlazi u dȑvo, tàko se ràstvāra. Суботица Мокрин [1]
  10. Tȗ ȉma pròbūšeno i dr̀veni tȃj záglavak i tȏ [čobanju] ȍnda nȍse ljȗdi i mȅtu još mȁlo ù zemlju. [7] Србобран [1]


Именица[уреди]

záglavak, м

Категорије: об.


Облици:

  1. -vka, [[zaglavak {2}]] [1]

Синоними:

  1. zaperak [9] Српска Црња [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 91, 110.
  4. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]