vrȃg
vrȃg
vrȃg (српски, ћир. вра̑г)[уреди]
Именица[уреди]
vrȃg, м
Значења:
- Po narodnom verovanju i religioznom učenju natprirodno biće, koje obično živi u paklu, zamišljeno kao oličenje zla, zli duh. [1] [2] Пачир Сомбор Дероње Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Чента Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква[3]
Примери:
- A Brȃnka je vrȃg vȅliki. Бачко Петрово Село Сомбор Ново Милошево Вршац [3]# У̀ тај па̀ркӣћ до̑ђе рѝнгишпил и о̀ни којека̀кви вра̏гови. Нови Сад [3]
Изрази:
- dođe ˜ za svoje ("ne mogu se izbeći posledice"). Црвена Црква [3]
- ùšo mu ˜ pod kȍžu ("ne može da miruje"). Сомбор [3]
- ˜ nè spāva ("opasnost uvek vreba"). Сомбор [3]
- trážiti vrȃga ("rizikovati, izazivati sudbinu"). Вршац [3]
- ȉdi dȍ vrāga Сомбор Ново Милошево Вршац Црвена Црква [3]
- ne lezi vraže ("na (nečiju) nesreću, nekom nesrećom, eto nevolje"). [3]
- ˜ te ȍdno Вршац Црвена Црква [3]
- ˜ ȍdno šálu ("ozbiljno je, nije šala"). Ново Милошево [3]
- máni se vrȃga ("nemoj rizikovati, ne izazivaj sudbinu"). Вршац [3]
- ȉdi vrȃgu ("blaža psovka, prekor"). Кикинда Ново Милошево Јасеново Црвена Црква [3]
- níje đȁvo neg je ˜ ("sasvim je isto, svejedno"). Сомбор Вршац [3]
- ùšō ˜ ù kuću ("dogodilo se više loših stvari zaredom"). Пачир [3]
- nè da mu ˜ míra ("ne može da miruje"). Сомбор [3]
- ˜ ga znȁo ("ne zna se, nije poznato"). Сомбор [3]
- uzeti vraga čerez blaga ("oženiti se ružnom a bogatom devojkom"). Сомбор Сивац [3]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 117.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.