вра̑г

вра̑г

вра̑г (српски, lat. vrȃg)[уреди]

Именица[уреди]

вра̑г, м

Значења:

  1. По народном веровању и религиозном учењу натприродно биће, које обично живи у паклу, замишљено као оличење зла, зли дух. [1] [2] Пачир Сомбор Дероње Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Чента Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква[3]

Примери:

  1. А Бра̑нка је вра̑г ве̏лики. Бачко Петрово Село Сомбор Ново Милошево Вршац [3]# У̀ тај па̀ркӣћ до̑ђе рѝнгишпил и о̀ни којека̀кви вра̏гови. Нови Сад [3]


Синоними:

  1. анатема [3]
  2. ђаво [3]


Изрази:

  1. дође ˜ за своје ("не могу се избећи последице"). Црвена Црква [3]
  2. у̀шо му ˜ под ко̏жу ("не може да мирује"). Сомбор [3]
  3. ˜ нѐ спа̄ва ("опасност увек вреба"). Сомбор [3]
  4. тра́жити вра̑га ("ризиковати, изазивати судбину"). Вршац [3]
  5. и̏ди до̏ вра̄га Сомбор Ново Милошево Вршац Црвена Црква [3]
  6. не лези враже ("на (нечију) несрећу, неком несрећом, ето невоље"). [3]
  7. ˜ те о̏дно Вршац Црвена Црква [3]
  8. ˜ о̏дно ша́лу ("озбиљно је, није шала"). Ново Милошево [3]
  9. ма́ни се вра̑га ("немој ризиковати, не изазивај судбину"). Вршац [3]
  10. и̏ди вра̑гу ("блажа псовка, прекор"). Кикинда Ново Милошево Јасеново Црвена Црква [3]
  11. ни́је ђа̏во нег је ˜ ("сасвим је исто, свеједно"). Сомбор Вршац [3]
  12. у̀шо̄ ˜ у̀ кућу ("догодило се више лоших ствари заредом"). Пачир [3]
  13. нѐ да му ˜ ми́ра ("не може да мирује"). Сомбор [3]
  14. ˜ га зна̏о ("не зна се, није познато"). Сомбор [3]
  15. узети врага через блага ("оженити се ружном а богатом девојком"). Сомбор Сивац [3]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 117.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]