vráta

vráta

vráta (српски, ћир. вра́та)[уреди]

Именица[уреди]

vráta, с

Категорије: пл. т.


Значења:

  1. Ulaz na kući. [1] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[2]
  2. Ulaz sa ulice na tremu. [2]
  3. Ulaz na samoj kući. [1] Сента[2]
  4. Isto. [2]
  5. Ulaz u kuhinju. [2]
  6. Ulaz u sobu. [1] Ђурђево[2]
  7. Ulaz u kuću. [1] [3] Јарак Бачки Брестовац[2]
  8. Vrata okrenu ta prema dvo ri štu. Бегеч[2]
  9. Ulaz na kući. [1] Сремска Рача Мартинци Вогањ Мартонош Госпођинци Ђурђево Ђала[2]
  10. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [2]
  11. Isto. [2]
  12. Kolski ulaz u dvorište, kapija. Ђурђево[2]
  13. Ulaz u štalu. [2]
  14. Vrata na ogradi, obično od letvica. [1] Суботица Сивац Товаришево Каћ Нови Бечеј[2]
  15. Isto. Суботица[2]
  16. Ulaz na kući. [1] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[2]
  17. Kolski ulaz u dvorište, kapija. [2]
  18. Ulaz u štalu. [2]
  19. Ulaz u štalu. [1] Чортановци[2]
  20. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [2]
  21. Isto. [2]
  22. Kolski ulaz u dvorište, kapija. [2]
  23. Vrata na ogradi, obično od letvica. [1] Сомбор[2]
  24. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [2]
  25. Isto. Суботица[2]
  26. Ulaz u štalu. [4] Турија[2]
  27. Vrata s dva horizontalno podeljena krila. [2]
  28. Isto. [1] Велико Средиште[2]
  29. Oproštajno veče kod devojke koja se udaje, devojačko veče. [2]
  30. Oproštajno veče kod momka koji se ženi, momačko veče. [2]
  31. Običaj otkupljivanja neveste od njene rodbine pre venčanja. [2]

Примери:

  1. Mȉ ko čȃvke nà vrāti čȅkamo. Лаћарак [2]
  2. Snòpove naréđali nà pēndžer i na vráta, da im nè dūva vȅtar ù sobu. [5] [6] [7] [8] [1] Мартонош Јамена Моровић Вашица Сот Бачинци Кукујевци Ердевик Мартинци Сремска Митровица Шуљам Буковац Шатринци Добринци Чортановци Бешка Платичево Прхово Обреж Угриновци Сурдук Бољевци Сомбор Суботица Бегеч Руменка Србобран Ченеј Чуруг Госпођинци Мол Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Кумане Меленци Итебеј Житиште Зрењанин Конак Велики Гај Перлез Фаркаждин Сакуле Сефкерин Црепаја Алибунар Панчево Избиште Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [2]# О̀бич но су ку̏ће на ки́блу ѝма ле вѐлика вра́та. [1] Каћ [2]# Го̑рња вра́та, са̀ улице, на га̏нку. [1] Стари Бановци Стапар Дероње Сивац Товаришево Лалић Бачка Паланка Гардиновци [2]# Пре̑ се зва́ла та̑ ду̀бока вра́та. [1] Ботош [2]# Вра́та ле̏тња и зи̑мска; кад за̀веје сне̑г, о̏нда кроз зи̑мска вра́та. [1] Кула [2]# Мо̀ја ма̏ти о̀на га до̀чека на ку̑јнска вра́та. [1] Арадац [2]# А̀влӣјска вра́та су ту̑, поред ка̀пије. [1] Сомбор [2]
  3. Zȁključana su àvlījska vráta. [1] Бегеч Вашица Ново Милошево Нови Бечеј [2]# Сва̏ко ве̏че закљу̀ча̄вам а̀влӣнска вра́та. [1] [9] Бегеч Јамена Нештин Суботица Мартонош Сивац Товаришево Србобран Чуруг Футог Каћ Ковиљ Санад Ново Милошево Тараш [2]
  4. Tȏ su porèd kuće àvlīnska vráta. [1] Пачир [2]
  5. Jȁ izvírim na àvlīnska vráta da vȉdim ìdē l[i]. Визић [2]
  6. Òtvāramo dȏnja vráta àvlīnska, pȕštamo svȋnje, ìzlete nȁši svȋnji. Кула [2]# На̀ штали о̀бично бу̏ду дво̀де̄лна вра́та. [1] Стапар [2]# На̀ штали се на̀праве дво̀крӣлна вра́та. [1] Чортановци Лединци Мокрин Меленци Омољица Кајтасово [2]# Са сокака су дупла врата, двокрилна. Ко двери. [3] Опово Бачки Брестовац [2]# Кућа је имала капију, дворишна врата и велики кључ, који је висио на капији о ексеру и за тај кључ обично су сви у улици знали. Турија [2]# До̑јна вра́та су на̀ улицу. [1] Гардиновци Дероње Лалић Бачка Паланка [2]# Ту̑, поред ка̀пије, ту̑ су ма̑ла вра́та  ; б. ‘вратанца начињена од три до четири водоравно постављене даске, укуцане на два усправна стуба’ (Чо). [1] Санад Каћ Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште [2]# То̑ су шта̑лска вра́та, што се та̀ко отва́рају. [1] Чортановци [2]# По̏сле и̏ма јѐдна земља̀на вра́та ко̀ја се то̑ за̀твори. [1] Мол Мартинци Вогањ Шуљам Голубинци Угриновци [2]# И̏ма вра́та, и̏ма да ме̏ћеш у пе̑ћ ко и у̀ шпорет што ло̀жиш, о̀твориш вра́та, та̀ко је би́ло у ку̑јни вра́та, та̏к толѝка. [1] Товаришево Моровић Вашица Сот Ердевик Мартинци Вогањ Хртковци Голубинци Стари Сланкамен Угриновци Сурдук Сомбор Стапар Пачир Дрљан Дероње Лалић Бачка Паланка Ченеј Бачко Градиште Госпођинци Каћ Мокрин Арадац Конак Маргита Алибунар Вршац Сакуле Сефкерин Омољица Делиблато Кајтасово Врачев Гај [2]
  7. Tȗ se lòži kròz tā vráta. Сивац [2]# Иде̏ мо̏мак сас њего̏вом родби̏ном ко[д] дево̑јке на вра́та, на игра̑нку. [10] [11] Јасеново Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Вршац [2]
  8. Kad dȏđe ȕveče, tu se obȁvi večȅra. Prȇ je bílo vráta, dóđite na vráta. Избиште [2]
  9. Uoči venčanja […] devojka poziva svoje drugarice i drugove „na vrata”. U toku večeri oni kite „deverski peškir”. [12] [2]
  10. Oproštajnu večeru, tj. devojačko veče kod neveste nazivaju „vrata”, „na vrata”. [2]
  11. Skupljanje kod neveste uoči dana venčanja je „oči vrata”, „na oči vrata”. [13] [2]# У До лову, Иланџи и Новом Козјаку са ста јање уочи свадбе и код ђувегије и мла de називају „на врата”. [13] [2]# У обичају је да док се погађају „пошто врата”, пред девера изводе лажну младу. [14] Бешка Ђала Радојево Нови Бечеј Тараш Перлез Иланџа Дупљаја Избиште [2]
  12. Na vratima stoji mladin brat i nevestina drugarica i ne dozvoljavaju pristup nevesti dok svekar ili dever ne daju otkup za nevestu, tj. „ne plate vrata”. [2]


Синоними:

  1. vratoca [2]
  2. velik [1] Каћ [2]# капиџик [1] Моровић Сот Кукујевци Мартинци Хртковци Кула Руменка Сента Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Итебеј Маргита Вршац Црепаја Врачев Гај [2]
  3. mandra [1] Мокрин Меленци Арадац Ботош Конак Добрица [2]
  4. pećar [2]
  5. badža [2]


Изрази:

  1. mi o vȗku, a vȗk na vráta ("kaže se za onoga koji naiđe u času kada se o njemu govori"). Вршац [2]
  2. poljúbiti ˜ [2]
  3. Sveti Mrata, sneg izavrata Јасеново [2]
  4. pokazati kome ˜ ("isterati, oterati koga"). Сомбор Вршац [2]
  5. naići na zaključana vrata’ Сомбор [2]
  6. obíjati túđa ˜ ("tražiti pomoć od drugih"). Вршац [2]
  7. zatvorȉti nȅkome ˜ ("odbiti nekoga"). Вршац [2]
  8. lepa reč i gvozdena ˜ otvara ("lepom rečju sve se postiže"). [2]
  9. nezvanom gostu mesto iza ˜ ("ko nije pozvan ne treba da očekuje čast"). Јасеново [2]
  10. slušati ko dupe na ˜ ("biti neposlušan, nevaljao"). Црвена Црква [2]
  11. zagláviti ˜ ("pobeći"). Сомбор Вршац [2]
  12. gledati zbunjeno, tupo' Суботица Сомбор Равно Село Футог Ковиљ Мокрин Јасеново Вршац Иванда Ловра [2]
  13. Blejati/blenuti/buljiti/gledati ko tele u šarena ˜ [2]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 2,42 2,43 2,44 2,45 2,46 2,47 2,48 2,49 2,50 2,51 2,52 2,53 2,54 2,55 2,56 2,57 2,58 2,59 2,60 2,61 2,62 2,63 2,64 2,65 2,66 2,67 2,68 2,69 2,70 2,71 2,72 2,73 2,74 2,75 2,76 2,77 2,78 2,79 2,80 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ 3,0 3,1 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 132, 186, 268, 321, 327.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 136, 215, 285.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 101.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 69.
  10. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 143.
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30, 51.
  12. ↑ Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 221.
  13. ↑ 13,0 13,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 140.
  14. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 145.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vráta&oldid=665044”