velim
velim
Српски
Српскиvelim (српски, ћир. велим)
Категорије: през.
Облици:
Значења:
Примери:
- A štȁ vèlīš sȁd?. Војка Сремска Митровица, Сремска Каменица [1]
- Mȋr, ni rȇči da nísam čȕo, vèlī pópa. Лаћарак [1]
- А са̏д вѐли: не̏ би се вра́тила. Нови Сад [1]
- Pȍp vèli da đáci dȏđu u cȓkvu. Војка [1]
- Žèna vèli: vàlda nȇćedu. [3] [4] [5] [6] [7] Фаркаждин, Сомбор, Госпођинци, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Житиште, Кумане [1]
- Dal se [mlina] od sebe sama upalila, komšiju pitam, ko velim zaboravili da je podmažu pa se neki lager upalio. [8] Сакуле [1]
- A jȃ, ko vèlim, bȉće jȍš lépi dána, porádićemo, a vȉdi ti sȁd òve ladnòće!. Ковиљ [1]
- A jȃ velȋm dóbro mu, a glȅ kákvo dóbro, tȗgo!. Вршац [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Речник Српскога Језика, измењено и поправљено изданње, ISBN 978-86-7946-004-2
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 586.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.