velim

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

velim

velim (српски, ћир. велим)[уреди]

Категорије: през.


Облици:

  1. vèlim, vèlīm [1]
  2. vèlim, velȋm [1]

Значења:

  1. Mislim, pretpostavljam. [1]

Примери:

  1. A štȁ vèlīš sȁd?. Војка Сремска Митровица Сремска Каменица [1]
  2. Mȋr, ni rȇči da nísam čȕo, vèlī pópa. Лаћарак [1]# А са̏д вѐли: не̏ би се вра́тила. Нови Сад [1]
  3. Pȍp vèli da đáci dȏđu u cȓkvu. Војка [1]
  4. Žèna vèli: vàlda nȇćedu. [2] [3] [4] [5] [6] Фаркаждин Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Житиште Кумане [1]# Да л се [мли на] од себе сама упалила, комшију питам, ко велим заборавили да је под мажу па се неки лагер упалио. [7] Сакуле [1]# А ја̑, ко вѐлим, би̏ће јо̏ш ле́пи да́на, пора́дићемо, а ви̏ди ти са̏д о̀ве ладно̀ће!. Ковиљ [1]# А ја̑ вели̑м до́бро му, а гле̏ ка́кво до́бро, ту̑го!. Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  6. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 586.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]