vȅnčāni
vȅnčāni
vȅnčāni (српски, ћир. ве̏нча̄ни)[уреди]
Примери:
- Bȕklijāšu, mȁterina rȃno, kad tȋ pȍčneš svȁtove kȕpiti, iz àvlije kod pȓvog kòmšije, ȍnda ȉdi vȅnčānome kȗmu, p[a] ȍnda ȉdi brȁtu stȃrom svȁtu, p[a] ȍnda ȉdi rȕčnome dȅveru. [1] [2] Кумане Итебеј [3]
Референце[уреди]
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.37.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.13.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.