ве̏нча̄ни

ве̏нча̄ни

ве̏нча̄ни (српски, lat. vȅnčāni)[уреди]

Примери:

  1. Бу̏клија̄шу, ма̏терина ра̑но, кад ти̑ по̏чнеш сва̏тове ку̏пити, из а̀влије код пр̑вог ко̀мшије, о̏нда и̏ди ве̏нча̄номе ку̑му, п[а] о̏нда и̏ди бра̏ту ста̑ром сва̏ту, п[а] о̏нда и̏ди ру̏чноме де̏веру. [1] [2] Кумане Итебеј [3]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.37.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.13.
  3. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]