vúći

vúći

vúći (српски, ћир. ву́ћи)[уреди]

Глагол[уреди]

vúći, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.прен.безл.


Облици:

  1. vući [1]

Значења:

  1. Potezati k sebi; privlačiti. [1]
  2. Praviti saće. [1]
  3. Nositi nešto teško. [1]
  4. Raditi težak posao. [1]
  5. Prevoziti zaprežnim kolima, na tovarnoj životinji i sl. [1]
  6. Redovno donositi, kupovati ili uzimati od nekoga. [1]
  7. Primati, dobijati (rentu, platu i sl.). [1]
  8. Nositi sa sobom ili u sebi (bolest, tugu i sl.). [1]
  9. Imati dobru vazdušnu struju. [1]
  10. Oduzimati, izvlačiti (snagu, vlagu i sl.). [1]
  11. Jako želeti. [1]
  12. Međusobno se povlačiti. [1]
  13. Biti suviše dugačak i dodirivati zemlju. [1]
  14. Kretati se teško, s mukom. [1]
  15. Tromo se kretati, biti bezvoljan; biti besposlen. [1]
  16. Trajati, poticati od davnina. [1]
  17. Otezati se, odugovlačiti se. [1]

Примери:

  1. Ȍgnjīšte tàko je bílo zàzīdano, ȍnda dȍle rȕpa, ȍnda is pȅćke se vúče gr̀nalom pȅpo. [2] [3] [4] [5] Товаришево Бачинци Сомбор Суботица Стапар Турија Госпођинци Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Санад Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Јаша Томић Бока Томашевац Фаркаждин Сефкерин Панчево Вршац Банатска Паланка Ченеј Ловра [1]
  2. Tȏ je kòbila vrédna: što gȍd zȁpneš, ȍće da vúče. Голубинци [1]
  3. Pȑvo mȕški vúču žȅnske, ȍnda žȅnski vúku mȕške. Шимановци [1]# О̏ма сву̏д ву́че во̏сак. Карловчић Товаришево Велико Средиште [1]# Ву́ку ме̑д из цве̑та. [6] Омољица Српски Крстур Иђош Радојево Башаид Елемир Конак Пландиште Избиште Бела Црква [1]# А ја̏дан, ву̑ко о̀не ка̑нте. Бешка [1]
  4. I ȍnda su kȕbikāli (vúkli zȅmlju, násep prȁvili nùs Tisu). [7] Нови Бечеј Вршац [1]
  5. Svȁkodnēvno se dváputa ispod stȍke vúče na đȕbre i kada smo slȍbodni od pòljskī pȍslova, ìzvozimo đȕbre na svòju zȅmlju. Голубинци [1]# Це̑в жи́вот сам ву̑ко за дру̏гога. Вршац [1]
  6. Al tȃj [j]e vȗko kȍsu cȇli dȃn, kòsio dȅtelinu i tȏm se zàlēpi kòšulja za léđa od znȍja. Ђала [1]# На со́ница и иде́мо и ву́чемо тулу̀зину ку̏ћи. Арадац [1]
  7. Grbav drum su volela deca, naročito u jesenjim večerima kad izdaleka čuju kloparanje seoskih kola, sa fenjerima, kako vuku kukuruz sa njive. [8] [9] Опово Сомбор Ковиљ Мокрин Итебеј Међа Јаша Томић Вршац Сенпетер [1]
  8. Tòvarimo nȁ kola, pa vúčemo kȕći, pa ȍndak tȍ dȅnemo u kàmaru. Томашевац [1]# Ми̑ смо о̀да̄нде ву́кли во̏де, та̑ је те́кла во́да. Велики Гај [1]
  9. Pa smo i vúkli za pránje, jel kȕpili kišévnicu da se pȅremo. Избиште Ченеј [1]# Вуче сваки себи. Сомбор [1]
  10. Će da mi jȃvi kȁd mògu da vúčem od njȇ mléko, òvo za sȁd je grùševina. Ченеј [1]# Вуче онај њезин добру кирију, па га баш брига. Сомбор [1]# Вуче она, сиротица, своју муку и не жали се. Сомбор [1]
  11. Već čètir gȍdine otkȁd jȃ tȏ vúčem. [10] [11] Кикинда Житиште [1]# То̑ је би̏о пле̏к, цу̑г за̀твори де̏да и то̏ не̏ма да ву́че о̀џак. Нови Сад Сомбор [1]# Не ва̀ља ду̏го да сто̀ји толу̀зина на зѐмљи; та̑ стра́на што је до̑јна, та̑ тру̏не ако би ду̏же сто̏јало (и зѐмља ву́че сна̑гу), ако би се о̏кишало. [12] Јаша Томић [1]# И о̀на про̏шле го̏дине̄, [...] пи̑ше [...] да ѝма во̏љу да до̑ђе да ме ви̏ди, ву́че је. [13] Параге [1]# Кад сне̑г ве̏је зи̑ми, а ми̑, дѐца, ву́чемо се на со̀ница̄ма. [14] Шимановци Башаид Шурјан [1]# Нога̏вице ти се ву́чу по зе́мљи. Вршац [1]# Једва се сирома вуче. Сомбор Ново Милошево Вршац [1]# Нѐмој да ми се ву́чеш ту̑ по̀ кући ко̏ пребијѐна ма̏чка. Ако сви̏ мо̏жеду о́де да ра̑диду мо̏жеш вала и ти̑. Надаљ Јаша Томић Бока Шурјан Вршац [1]# Та и̏ди мо̏лим те, ву́чеду се ту̑ по сока́цима, од јѐдног капѝџика до дру̏гог, место да се у̏змеду и да жи́виду ко љу̑ди. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]# О́ве ска́мије се ву́чу још од Мари̏је Тере̑зије. Вршац [1]# Та̑ј су̑д се ву́че још од мо̑г поко̑јног о́ца. Вршац [1]


Синоними:

  1. vlačiti [1]
  2. skupiti [1]
  3. vaditi [1]
  4. vlačiti [1]
  5. vodati [1]


Изрази:

  1. ˜ na dočèkāč ("loviti alovom ispred pregrade od mreže"). Нови Сад [1]
  2. ˜ na svóju strȃnu ("gledati samo svoj interes"). Вршац [1]
  3. ˜ rȇp za sȍbom ("imati neki greh, krivicu"). Вршац [1]
  4. vući se ko tarana iz lonca ("isto"; "Vúčeš se ko taràna iz lónca"). Равно Село [1]
  5. vúče ga zémlja ("star je i iznemogao"). Вршац [1]
  6. vúći se po blȁtu ("voditi nemoralan život"). Футог Вршац [1]
  7. vućise ko prebijena kučka ("isto"). Јасеново [1]
  8. ˜ bránu sokákom ("tući, vući za kosu"). Ченеј [1]
  9. ˜ kȍrene ("poticati"). Вршац [1]
  10. ˜ za nos ("varati nekoga"). Сомбор Вршац Јасеново [1]
  11. tovari se na konja/magarca koji vuče ("uvek se upošljava vredna osoba"). Ново Милошево [1]
  12. ˜ za jézik ("navoditi nekoga da kaže nešto što ne želi"). Вршац [1]
  13. vuče mu se rep po zemlji ("biti kompromitovan, biti na lošem glasu"). [1]
  14. vúći nȅkoga u blȁto ("kvariti nekoga"). Футог [1]
  15. vući se ko mrcina ("hodati bezvoljno, tromo"). Мол [1]
  16. vúče i ("snažno želeti nešto, čeznuti za najdražim (porodicom, zavičajem i sl.)"; "A vojníci tȁmo i dèca nèmačka, ìdu svȁko svȏme, i vúče"). Параге Вршац [1]
  17. ˜ vȍdu na svóju vodenȉcu ("gledati samo svoj interes"). Вршац [1]
  18. vući se ko crkanica ("isto"). Нови Сад [1]
  19. vući se ko crevo ("isto"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 114, 189.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 167, 178, 270.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69, 107, 108.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 205.
  6. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 259.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 48, 279, 316, 347.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 281.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  13. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 593.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vúći&oldid=505072”