ву́ћи

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ву́ћи

ву́ћи (српски, lat. vúći)[уреди]

Глагол[уреди]

ву́ћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.прен.безл.


Облици:

  1. вући [1]

Значења:

  1. Потезати к себи; привлачити. [1]
  2. Правити саће. [1]
  3. Носити нешто тешко. [1]
  4. Радити тежак посао. [1]
  5. Превозити запрежним колима, на товарној животињи и сл. [1]
  6. Редовно доносити, куповати или узимати од некога. [1]
  7. Примати, добијати (ренту, плату и сл.). [1]
  8. Носити са собом или у себи (болест, тугу и сл.). [1]
  9. Имати добру ваздушну струју. [1]
  10. Одузимати, извлачити (снагу, влагу и сл.). [1]
  11. Јако желети. [1]
  12. Међусобно се повлачити. [1]
  13. Бити сувише дугачак и додиривати земљу. [1]
  14. Кретати се тешко, с муком. [1]
  15. Тромо се кретати, бити безвољан; бити беспослен. [1]
  16. Трајати, потицати од давнина. [1]
  17. Отезати се, одуговлачити се. [1]

Примери:

  1. О̏гњӣште та̀ко је би́ло за̀зӣдано, о̏нда до̏ле ру̏па, о̏нда ис пе̏ћке се ву́че гр̀налом пе̏по. [2] [3] [4] [5] Товаришево Бачинци Сомбор Суботица Стапар Турија Госпођинци Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Санад Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Јаша Томић Бока Томашевац Фаркаждин Сефкерин Панчево Вршац Банатска Паланка Ченеј Ловра [1]
  2. То̑ је ко̀била вре́дна: што го̏д за̏пнеш, о̏ће да ву́че. Голубинци [1]
  3. Пр̏во му̏шки ву́чу же̏нске, о̏нда же̏нски ву́ку му̏шке. Шимановци [1]# О̏ма сву̏д ву́че во̏сак. Карловчић Товаришево Велико Средиште [1]# Ву́ку ме̑д из цве̑та. [6] Омољица Српски Крстур Иђош Радојево Башаид Елемир Конак Пландиште Избиште Бела Црква [1]# А ја̏дан, ву̑ко о̀не ка̑нте. Бешка [1]
  4. И о̏нда су ку̏бика̄ли (ву́кли зе̏мљу, на́сеп пра̏вили ну̀с Тису). [7] Нови Бечеј Вршац [1]
  5. Сва̏кодне̄вно се два́пута испод сто̏ке ву́че на ђу̏бре и када смо сло̏бодни од по̀љскӣ по̏слова, ѝзвозимо ђу̏бре на сво̀ју зе̏мљу. Голубинци [1]# Це̑в жи́вот сам ву̑ко за дру̏гога. Вршац [1]
  6. Ал та̑ј [ј]е ву̑ко ко̏су це̑ли да̑н, ко̀сио де̏телину и то̑м се за̀ле̄пи ко̀шуља за ле́ђа од зно̏ја. Ђала [1]# На со́ница и иде́мо и ву́чемо тулу̀зину ку̏ћи. Арадац [1]
  7. Грбав друм су волела деца, нарочито у јесењим вечерима кад издалека чују клопарање сеоских кола, са фењерима, како вуку кукуруз са њиве. [8] [9] Опово Сомбор Ковиљ Мокрин Итебеј Међа Јаша Томић Вршац Сенпетер [1]
  8. То̀варимо на̏ кола, па ву́чемо ку̏ћи, па о̏ндак то̏ де̏немо у ка̀мару. Томашевац [1]# Ми̑ смо о̀да̄нде ву́кли во̏де, та̑ је те́кла во́да. Велики Гај [1]
  9. Па смо и ву́кли за пра́ње, јел ку̏пили кише́вницу да се пе̏ремо. Избиште Ченеј [1]# Вуче сваки себи. Сомбор [1]
  10. Ће да ми ја̑ви ка̏д мо̀гу да ву́чем од ње̑ мле́ко, о̀во за са̏д је гру̀шевина. Ченеј [1]# Вуче онај њезин добру кирију, па га баш брига. Сомбор [1]# Вуче она, сиротица, своју муку и не жали се. Сомбор [1]
  11. Већ чѐтир го̏дине отка̏д ја̑ то̑ ву́чем. [10] [11] Кикинда Житиште [1]# То̑ је би̏о пле̏к, цу̑г за̀твори де̏да и то̏ не̏ма да ву́че о̀џак. Нови Сад Сомбор [1]# Не ва̀ља ду̏го да сто̀ји толу̀зина на зѐмљи; та̑ стра́на што је до̑јна, та̑ тру̏не ако би ду̏же сто̏јало (и зѐмља ву́че сна̑гу), ако би се о̏кишало. [12] Јаша Томић [1]# И о̀на про̏шле го̏дине̄, [...] пи̑ше [...] да ѝма во̏љу да до̑ђе да ме ви̏ди, ву́че је. [13] Параге [1]# Кад сне̑г ве̏је зи̑ми, а ми̑, дѐца, ву́чемо се на со̀ница̄ма. [14] Шимановци Башаид Шурјан [1]# Нога̏вице ти се ву́чу по зе́мљи. Вршац [1]# Једва се сирома вуче. Сомбор Ново Милошево Вршац [1]# Нѐмој да ми се ву́чеш ту̑ по̀ кући ко̏ пребијѐна ма̏чка. Ако сви̏ мо̏жеду о́де да ра̑диду мо̏жеш вала и ти̑. Надаљ Јаша Томић Бока Шурјан Вршац [1]# Та и̏ди мо̏лим те, ву́чеду се ту̑ по сока́цима, од јѐдног капѝџика до дру̏гог, место да се у̏змеду и да жи́виду ко љу̑ди. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]# О́ве ска́мије се ву́чу још од Мари̏је Тере̑зије. Вршац [1]# Та̑ј су̑д се ву́че још од мо̑г поко̑јног о́ца. Вршац [1]



Изрази:

  1. ˜ на дочѐка̄ч ("ловити аловом испред преграде од мреже"). Нови Сад [1]
  2. ˜ на сво́ју стра̑ну ("гледати само свој интерес"). Вршац [1]
  3. ˜ ре̑п за со̏бом ("имати неки грех, кривицу"). Вршац [1]
  4. вући се ко тарана из лонца ("исто"; "Ву́чеш се ко тара̀на из ло́нца"). Равно Село [1]
  5. ву́че га зе́мља ("стар је и изнемогао"). Вршац [1]
  6. ву́ћи се по бла̏ту ("водити неморалан живот"). Футог Вршац [1]
  7. вућисе ко пребијена кучка ("исто"). Јасеново [1]
  8. ˜ бра́ну сока́ком ("тући, вући за косу"). Ченеј [1]
  9. ˜ ко̏рене ("потицати"). Вршац [1]
  10. ˜ за нос ("варати некога"). Сомбор Вршац Јасеново [1]
  11. товари се на коња/магарца који вуче ("увек се упошљава вредна особа"). Ново Милошево [1]
  12. ˜ за је́зик ("наводити некога да каже нешто што не жели"). Вршац [1]
  13. вуче му се реп по земљи ("бити компромитован, бити на лошем гласу"). [1]
  14. ву́ћи не̏кога у бла̏то ("кварити некога"). Футог [1]
  15. вући се ко мрцина ("ходати безвољно, тромо"). Мол [1]
  16. ву́че и ("снажно желети нешто, чезнути за најдражим (породицом, завичајем и сл.)"; "А војни́ци та̏мо и дѐца нѐмачка, ѝду сва̏ко сво̑ме, и ву́че"). Параге Вршац [1]
  17. ˜ во̏ду на сво́ју водени̏цу ("гледати само свој интерес"). Вршац [1]
  18. вући се ко црканица ("исто"). Нови Сад [1]
  19. вући се ко црево ("исто"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 114, 189.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 167, 178, 270.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69, 107, 108.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 205.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 259.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 48, 279, 316, 347.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 281.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  13. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 593.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]