vènčānje

vènčānje

vènčānje (српски, ћир. вѐнча̄ње)[уреди]

Облици:

  1. vȅnčanje Темишвар [1] [2]

Примери:

  1. Ȍči vènčānja, prȇ jèdan dȃn kȉtu buklijáša. Кумане [2]
  2. Od zapítka do vènčānja dvàjes jèdan dȃn je trȅbalo. [3] [4] [5] Томашевац Добринци Мартонош Суботица Сомбор Кикинда Ново Милошево Фаркаждин Чента Баранда Сенпетер [2]
  3. Ȍnda kad sam ìšla na vènčānje, ȍnda sam ìšla preko jèndeka. Bȍjala se vrȁčki. Бачинци [2]
  4. Ȍdemo u cȓkvu na vènčānje. Лаћарак [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 30,54.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.34,39,72.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 58,28,30.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.

Напомене[уреди]