вѐнча̄ње
вѐнча̄ње
вѐнча̄ње (српски, lat. vènčānje)[уреди]
Облици:
Примери:
- О̏чи вѐнча̄ња, пре̑ јѐдан да̑н ки̏ту буклија́ша. Кумане [2]
- Од запи́тка до вѐнча̄ња два̀јес јѐдан да̑н је тре̏бало. [3] [4] [5] Томашевац Добринци Мартонош Суботица Сомбор Кикинда Ново Милошево Фаркаждин Чента Баранда Сенпетер [2]
- О̏нда кад сам ѝшла на вѐнча̄ње, о̏нда сам ѝшла преко јѐндека. Бо̏јала се вра̏чки. Бачинци [2]
- О̏демо у цр̑кву на вѐнча̄ње. Лаћарак [2]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 30,54.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.34,39,72.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 58,28,30.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.2.