umreti
Изглед
umreti
Језици (1)
Глагол
Морфолошке варијације:
- [1.1.] икавски: umriti[1], ијекавски: umrijeti, екавски: umreti
Облици:
Слогови: u-mre-ti
Значења:
- [1.] Prestati živeti, preminuti. [2]
- [1.1.] U sanskrtu nailazimo na korenski glagol मृ [3][4] (čita se) mr iz toga izveden trpni glagol u trećem licu jednine म्रियते [5] (čita se) mrijate, treće lice dvojine म्रियेते (mrijete) i nekoliko značenja su istovetna kao i u srpskom jeziku.
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Синоними:
- [1.1.] preminuti, umreti, skončati, presvisnuti, izdahnuti, upokojiti se, фам. uginuti фам., krepati фам., skapati фам., svisnuti фам., ugasiti фам., lipsati фам., odapeti фам., crći фам., riknuti фам., изр. baciti kašiku фам. изр., рег. otegnuti papke ; lepuhnuti фам. изр. рег., арх. prestaviti se фам. арх. [6]
Примери:
- [1.1.] Ȕmrede Jázić. Змајево [2]
- [1.2.] A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Бачинци [2]
- [1.3.] Ȍndak je ȕmro jèdan brȁt u Mȅlēncima; òsto je jèdan brȁt, Gája, žȋv i Ljúba, snȃ, od ònog ȕmrlog. [7] [8] [9] [10] [11] Меленци, Мартонош, Сомбор, Дероње, Товаришево, Госпођинци, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Бока, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Црепаја, Деска, Чип [2]
- [1.4.] Tȗ su svȅ ȕmreli mládi, kòji su svi pȍmreli o[d] trídes gȍdīna i ja nè pāntim nȉkog. Ђала [2]
- [1.5.] Bȉo je na pógreb, óna je ȕmrela. Вршац [2]
- [1.6.] Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Избиште [2]
- [1.7.] Jȃ sam se tȁko bȍjala, da sam mȉsla da ću ȍdma tȁmo umréti. [12] Помаз [2]
- [1.8.] Nisi bila skoro jednu godinu i nismo umrali, zato čekaj, sine moj. [13] Ченеј [2]
- [1.9.] Mȁma je ȕmrala. Вршац [2]
- [1.10.] Ȕmrala jedna bȁba na ȕlicu. Павлиш [2]
- [1.11.] Za čȅlu se kȃže da je ȕmrla. Јарак [2]
- [1.12.] Pčȅla ȕmre zàto što je pčȅla bȍžji stvȍr. [14] Суботица, Вашица, Дивош, Рума, Јаково, Сивац, Бачки Брестовац, Дероње, Деспотово, Бођани, Жабаљ, Гардиновци, Мошорин, Нови Кнежевац, Српска Црња, Бочар, Меленци, Зрењанин [2]
- [1.13.] Trȕt ȕmre kad òplodi mȁticu. Пећинци [2]
- [1.14.] Pčȅle ȕmru od rakȉje i dȉma. [14] Пландиште, Омољица [2]
Изрази:
- [1.15.] umreti na prečac ("naprasno umreti"; "Sàmo je tàko ȕmro, na prèčac"). Елемир, Бегеч, Ново Милошево, Црвена Црква, Јасеново [2]
- [1.16.] umreti s dancima ("umreti od izlečive bolesti"). Јасеново [2]
- [1.17.] moja ruka prosi, kandilo nosi, ako nećeš dati,umreće ti mati ("kletva"). Кикинда [2]
- [1.18.] O, ti si zdravo vredan, samo umrle babe pa nema ko da te fali ("u obraćanju lenjivcu, neradniku"). Јасеново [2]
- [1.19.] umreti od stra ("veoma se uplašiti"). Вршац [2]
- [1.20.] umreti ispod tuđe ruke ("biti ubijen"; "Nȉko ȕmro nìje ispod njègove rúke"). Бачинци [2]
- [1.21.] kad umre kumče, prestaje kumstvo ("nestanak poverenja među prijateljima uzrokuje prekid prijateljstva"). Ново Милошево [2]
- [1.22.] ùmrlo kúmče, ràzvrglō se kúmstvo ("nestanak poverenja među prijateljima uzrokuje prekid prijateljstva"). Суботица [2]
- [1.23.] živ umreti ("isto"). Вршац [2]
- [1.24.] umrla ti tašta ("u obraćanju osobi koja uđe u kuću kada se rasprema sto posle obeda"). Јасеново [2]
- [1.25.] smrt je izvesna bez obzira na to koliko je čovek vredan’ Ново Милошево [2]
- [1.26.] Da mi umre mati akuz te lažem Јасеново [2]
- [1.27.] ȕmro ko rádi [2]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] izumreti
Преводи
|
|
Референце
- ↑ Da mi je umriti[[1]]
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Monijer Vilijams: [[2]]
- ↑ Sanskrt:[[3]]
- ↑ Sanskrt: [[4]], [[5]]
- ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 99, 118, 119, 129, 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 88, 199.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124, 238.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 128, 131, 142.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141, 144.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 14,0 14,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).