Пређи на садржај

умрети

умрети

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

умрети (српски, lat. umreti)

Глагол

умрети, {{{вид}}} сврш.

Морфолошке варијације:

[1.1.] екавски: умрети, ијекавски: умријети, икавски: умрити[1]

Облици:

[1.1.] у̀мре̄ти, у̀мријети [2],[3]
[1.1.] умре́ти [3]

Слогови: u-mre-ti


Значења:

[1.] Доћи у стање престанка свих биолошких функција, престати живети, преминути. [4]
[1.1.] У санскрту наилазимо на коренски глагол मृ [5],[6] (чита се) мр из тога изведен трпни глагол у трећем лицу једнине म्रियते [7],[8],[9] (чита се) мријате, треће лице двојине म्रियेते (мријете) и неколико значења су истоветна као и у српском језику.
[2.] Занемоћати, обамрети, замрети (од страха нпр. ). [10]
[3.] Нестати, изгубити се, умукнути (о звуцима и сличним појавама). [11]
[4.] Ишчезнути, нестати (нпр. из сећања, обичаја и др. ). • ~ од жеђи, глади јако ожеднити, огладнити. ~ (од жеље) за неким, за нечим почети чезнути за неким, за нечим. [12]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] преминути, умрети, скончати, пресвиснути, издахнути, упокојити се, фам. угинути фам., крепати. фам., скапати фам., свиснути фам., угасити фам., липсати фам., одапети фам., црћи фам., рикнути фам., изр. бацити кашику фам. изр., рег. отегнути папке ; лепухнути фам. изр. рег., арх. преставити се фам. арх. [13]


Примери:

[1.1.] У̏мреде Ја́зић. Змајево [3]
[1.2.] А та̑ што је са̏д у̏мрла, то̑ је мо̀ја сѐстра од стри́ца. Бачинци [3]
[1.3.] О̏ндак је у̏мро јѐдан бра̏т у Ме̏ле̄нцима; о̀сто је јѐдан бра̏т, Га́ја, жи̑в и Љу́ба, сна̑, од о̀ног у̏мрлог. [14] [15] [16] [17] [18] Меленци, Мартонош, Сомбор, Дероње, Товаришево, Госпођинци, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Итебеј, Међа, Бока, Перлез, Фаркаждин, Иланџа, Чента, Црепаја, Деска, Чип [3]
[1.4.] Ту̑ су све̏ у̏мрели мла́ди, ко̀ји су сви по̏мрели о[д] три́дес го̏дӣна и ја нѐ па̄нтим ни̏ког. Ђала [3]
[1.5.] Би̏о је на по́греб, о́на је у̏мрела. Вршац [3]
[1.6.] Па се̏стра му, седамна̑јст го̏дина има̏ла, у̏мрла ве̏лика дево̑јка. Избиште [3]
[1.7.] Ја̑ сам се та̏ко бо̏јала, да сам ми̏сла да ћу о̏дма та̏мо умре́ти. [19] Помаз [3]
[1.8.] Ниси била скоро једну годину и нисмо умрали, зато чекај, сине мој. [20] Ченеј [3]
[1.9.] Ма̏ма је у̏мрала. Вршац [3]
[1.10.] У̏мрала једна ба̏ба на у̏лицу. Павлиш [3]
[1.11.] За че̏лу се ка̑же да је у̏мрла. Јарак [3]
[1.12.] Пче̏ла у̏мре за̀то што је пче̏ла бо̏жји ство̏р. [21] Суботица, Вашица, Дивош, Рума, Јаково, Сивац, Бачки Брестовац, Дероње, Деспотово, Бођани, Жабаљ, Гардиновци, Мошорин, Нови Кнежевац, Српска Црња, Бочар, Меленци, Зрењанин [3]
[1.13.] Тру̏т у̏мре кад о̀плоди ма̏тицу. Пећинци [3]
[1.14.] Пче̏ле у̏мру од раки̏је и ди̏ма. [21] Пландиште Омољица [3]

Изрази:

[1.15.] умрети на пречац ("напрасно умрети"; "Са̀мо је та̀ко у̏мро, на прѐчац"). Елемир, Бегеч, Ново Милошево, Црвена Црква, Јасеново [3]
[1.16.] умрети с данцима ("умрети од излечиве болести"). Јасеново [3]
[1.17.] моја рука проси, кандило носи, ако нећеш дати, умреће ти мати ("клетва"). Кикинда [3]
[1.18.] О, ти си здраво вредан, само умрле бабе па нема ко да те фали ("у обраћању лењивцу, нераднику"). Јасеново [3]
[1.19.] умрети испод туђе руке ("бити убијен"; "Ни̏ко у̏мро нѝје испод њѐгове ру́ке"). Бачинци [3]
[1.20.] кад умре кумче, престаје кумство ("нестанак поверења међу пријатељима узрокује прекид пријатељства"). Ново Милошево [3]
[1.21.] у̀мрло ку́мче, ра̀звргло̄ се ку́мство ("нестанак поверења међу пријатељима узрокује прекид пријатељства"). Суботица [3]
[1.22.] жив умрети ("исто"). Вршац [3]
[1.23.] умрла ти ташта ("у обраћању особи која уђе у кућу када се распрема сто после обеда"). Јасеново [3]
[1.24.] смрт је извесна без обзира на то колико је човек вредан’ Ново Милошево [3]
[1.25.] Да ми умре мати акуз те лажем Јасеново [3]
[1.26.] у̏мро ко ра́ди [3]
[2.1.] умрети од стра ("веома се уплашити"). Вршац [3]

Асоцијације:

[1.1.] умирати, умртвити
[1.1.] смрт
[1.1.] мртав

Изведене речи:

[1.1.] умрли, умрлица, изумрети



Преводи

  • Кинески:

Референце

  1. ↑ Da mi je umriti [[1]]
  2. ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[2]]
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[3]]
  5. ↑ Монијер Вилијамс - Келн (1899), “मृ” in A Sanskrit–English Dictionary - Санскрт (други ступац) страна 827: [[4]]
  6. ↑ Санскрт: [[5]]
  7. ↑ Ралф Лилиј Тарнер - Упоредни речник индоаријских језика (A Comparative Dictionary of Indo-Aryan Languages) страна 599: [[6]]
  8. ↑ Санскрт: [[7]]
  9. ↑ Санскрт: [[8]]
  10. ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[9]]
  11. ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[10]]
  12. ↑ Речник српскога језика, Матица српска (2011): [[11]]
  13. ↑ Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 99, 118, 119, 129, 150.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 88, 199.
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124, 238.
  17. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125, 128, 131, 142.
  18. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141, 144.
  19. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  20. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  21. ↑ 21,0 21,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
Преузето са „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=умрети&oldid=720592”