ujédati
ujédati
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Nanositi povredu zubima. [2] Иланџа[1]
- Naneti povredu zubima, ugristi (obično o životinji). [3] Крашово[1]
- Naneti povredu žaokom (o pčeli). [1]
Примери:
- Uđi da te ne uje kera. [4] Ченеј [1]
- Nȇće ùdariti, nȇće ni da ùje, ali sámo da se ȍtme, da bèži, da se pròvālja, tȏ mu je bȉjo sȁv fàler. [5] Кумане [1]
- Ládno gvȏžđe se mȅće na mȅsto di ùjede pčȅla. [6] Банатско Аранђелово Вашица Визић Черевић Јарак Рума Нови Карловци Сомбор Сивац Дероње Товаришево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Српски Крстур [1]
- Tȏ je tàko zdrȁvo kȍrīsno da te ùje pčȅla. [6] [7] Иђош Госпођинци Жабаљ Шајкаш Бегеч [1]
- Sȉrćetom namȁžem rȗke i nȇće da ujȅde. [6] Бела Црква Маргита [1]
- A úbod njȇn — mlȍgi nísu znȁli i uvȁte pčȅlu i čȗva da ga s ustȉma ne ujȅde. Избиште [1]
Изрази:
- nȇće me tȃ búvaùjesti ("to se meni neće dogoditi"). Ђурђево [1]
- ker koji laje neujeda ("čovek koji mnogo priča, brblja nije opasan"). Сомбор [1]
- Da ga zmijauje, otrovala bi se ("kaže se za rđavog, zlog čoveka"). [1]
- čuvaj se kere koja ne laje, taujeda ("ne treba se plašiti čoveka koji puno priča i preti, već onoga koji ćuti"). [1]
- ùjesti se za jèzik ("pokajati se posle izgovorenih reči"). Ново Милошево [1]
- ujesti za srce ("povrediti nečije emocije, pričiniti nekome duševnu bol"; "Ȅto, štȁ rȃdi sad òmladina: ùjēdu òca i mȁtēr skrȏz zȁ srce"). Ђала Ново Милошево Јасеново [1]
- nema kera za šta da gauje ("biti neuhranjen"). [1]
- jezik nema zube alujeda ("bol se može naneti i rečima"). [1]
- rani keru da teuje ("kaže se kada se ispolji nepoštovanje i nezahvalnost deteta prema roditelju, staratelju"). [1]
- rȃniš pcȅto da teúje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti"). Вршац [1]
- ujela ga zolja za jezik ("zaplitati jezikom zbog pripitosti"). Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165.
- ↑ Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 56.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 196.