ује́дати

ује́дати

ује́дати (српски, lat. ujédati)[уреди]

Глагол[уреди]

ује́дати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. у̀је̄дам, уједати [1]

Значења:

  1. Наносити повреду зубима. [2] Иланџа[1]
  2. Нанети повреду зубима, угристи (обично о животињи). [3] Крашово[1]
  3. Нанети повреду жаоком (о пчели). [1]

Примери:

  1. Уђи да те не ује кера. [4] Ченеј [1]
  2. Не̑ће у̀дарити, не̑ће ни да у̀је, али са́мо да се о̏тме, да бѐжи, да се про̀ва̄ља, то̑ му је би̏јо са̏в фа̀лер. [5] Кумане [1]
  3. Ла́дно гво̑жђе се ме̏ће на ме̏сто ди у̀једе пче̏ла. [6] Банатско Аранђелово Вашица Визић Черевић Јарак Рума Нови Карловци Сомбор Сивац Дероње Товаришево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Српски Крстур [1]
  4. То̑ је та̀ко здра̏во ко̏рӣсно да те у̀је пче̏ла. [6] [7] Иђош Госпођинци Жабаљ Шајкаш Бегеч [1]
  5. Си̏рћетом нама̏жем ру̑ке и не̑ће да ује̏де. [6] Бела Црква Маргита [1]
  6. А у́бод ње̑н — мло̏ги ни́су зна̏ли и ува̏те пче̏лу и чу̑ва да га с усти̏ма не ује̏де. Избиште [1]


Изрази:

  1. не̑ће ме та̑ бу́вау̀јести ("то се мени неће догодити"). Ђурђево [1]
  2. кер који лаје неуједа ("човек који много прича, брбља није опасан"). Сомбор [1]
  3. Да га змијаује, отровала би се ("каже се за рђавог, злог човека"). [1]
  4. чувај се кере која не лаје, тауједа ("не треба се плашити човека који пуно прича и прети, већ онога који ћути"). [1]
  5. у̀јести се за јѐзик ("покајати се после изговорених речи"). Ново Милошево [1]
  6. ујести за срце ("повредити нечије емоције, причинити некоме душевну бол"; "Е̏то, шта̏ ра̑ди сад о̀младина: у̀је̄ду о̀ца и ма̏те̄р скро̑з за̏ срце"). Ђала Ново Милошево Јасеново [1]
  7. нема кера за шта да гаује ("бити неухрањен"). [1]
  8. језик нема зубе алуједа ("бол се може нанети и речима"). [1]
  9. рани керу да теује ("каже се када се испољи непоштовање и незахвалност детета према родитељу, старатељу"). [1]
  10. ра̑ниш пце̏то да теу́је ("чинити добро некоме ко неће добрим вратити"). Вршац [1]
  11. ујела га зоља за језик ("заплитати језиком због припитости"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165.
  3. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 56.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  6. 6,0 6,1 6,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 196.

Напомене[уреди]