točak

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

točak

točak (српски, ћир. точак)[уреди]

Именица[уреди]

točak, м

Облици:

  1. točka [1]
  2. tȍčak Батања [2], то̀чак, то́чак [1]
  3. tòčak, tóčak [1]
  4. tòčak [1]
  5. tòčak, tóčak Вршац [1]

Значења:

  1. Deo vozila (mašine, oruđa) kružnog oblika koji se okreće oko osovine i čini da se vozilo kreće sa manje otpora. [3] [4] [5] [6] Стапар[1]
  2. Točak pluga koji se kreće po neuzoranom delu njive. [7] Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител[1]
  3. Deo na kolima koji se može okretati na jednu i na drugu stranu i na kojem stoji prednji kraj lotri. [8] Ердевик Сремска Каменица Сомбор Чуруг Ченеј[1]
  4. Točak pluga koji ide po brazdi. Суботица[1]
  5. Predmet kružnog, tanjirastog oblika čijim se okretanjem pokreće kakav mehanizam. [1]
  6. Vrsta bunara iz kojeg se voda vadi okretanjem točka ili ručice. [1]
  7. Masivni predmet kružnog oblika koji se nalazi odozgo na bormašini, služi za ravnomerno raspoređivanje kinetičke energije. [1]

Примери:

  1. A kad dòzvolidu da i[h] dèvōjke nadmȗdridu, ȍndak òni ȕzmu krèča pa lȏtre i tòčkove, i svȅ zàmažu. Бешка [1]
  2. Òni što ìmaju gùmene tòčkove, níje baš bílo galáme. Кула [1]
  3. Ùmal nísu svȉ posrádali; kad je vòzio ko sùmānut, a još klízi, pa mu òtpo tòčak i se isprèvrćali. Бока [1]
  4. Tòčkove je nȃjbȍlje prȁviti od brȇsta. [9] [10] [8] [2] [11] [7] Алибунар Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Крушедол Огар Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Мартонош Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Лалић Надаљ Чуруг Деспотово Дероње Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина Конак Ботош Орловат Перлез Добрица Маргита Идвор Велико Средиште Чента Вршац Уљма Црепаја Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Батања Деска [1]
  5. Naprȁvu ko ljuljȃška, pa ȉma dȑvo, pa ȍndak ȉma jedȁn tóčak, pa mȏmci obȑćedu. Јасеново Избиште Крушчица [1]
  6. Ȉmamo kolíca sa dvȁ tóčka. Вршац [1]
  7. Na kolovratu su delovi: vreteno, krila, stupčići, točak, šrof, papuče i sluga. [12] [1]
  8. Ȉmamo ònāj kvȅč, tȍ ȉma rȕčku, ȍndak tȕ ȉma tòčak, òkreće, a tȕ ȉma òna dvȁ váljka koja mȅlju, i ovàko ȍkolo ȉma sȁnduk ònaj, i tȏ se kvȅča. Бешка [1]
  9. Tȕ smo mȉ tȃj mlȉn sȁv razmontírali, tȇ kàiše, tȇ tòčkove. Лаћарак [1]
  10. Ùvātiš zà tāj tòčak [na bunaru] pa vr̀tīš. [13] Кула [1]
  11. Točak na bunaru služi za vađenje vode, umesto đerma i šibe. Pokretanjem točka okreće se valjak na koji se namotava lanac ili konopac prilikom vađenja šavolja. Na točku od bunara postoji i zapinjač koji drži točak kad je šavolj pun vode. Ново Милошево [1]
  12. Ȉma jèdna kolènika i jèdan mȃli tòčak, s òtim se tkȃ. [14] [13] Башаид Јамена Моровић Бачинци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Черевић Шуљам Јарак Врдник Хртковци Платичево Шатринци Обреж Прхово Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Сомбор Сивац Стапар Лалић Дероње Бођани Товаришево Банатско Аранђелово Мокрин Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Добрица Маргита Сакуле Вршац Алибунар Црепаја Сефкерин Кајтасово Врачев Гај Делиблато Ковин [1]
  13. Tóčak jedȁn od mèsinga, sa dȑžalicom jednȍm. Избиште Вршац [1]
  14. Nȅki je na šíbu, nȅki je na tòčak. [13] Нови Бечеј Свилош Лединци Буковац Чортановци Моровић Ердевик Нештин Вашица Сот Кукујевци Мартинци Хртковци Јарак Платичево Прхово Обреж Сомбор Товаришево Лалић Сента Бачка Паланка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Српска Црња Радојево Башаид Меленци Житиште Арадац Ботош Сефкерин Црепаја Панчево Ковин Делиблато Кајтасово [1]
  15. Vȅlika [je] bíla [bormašina], ìmala gȍre tòčak. [15] Нештин Сот Нерадин Инђија Каћ Нови Сад Футог Ковиљ [1]
  16. Glȅ kȁko se izrovášila, a kad sam jȃ kázo da glédi dȉ tȅra tòčak, ȍnak nȉko níje slȕšo. Шурјан Сусек Свилош Черевић Јаша Томић Бока Неузина [1]
  17. Išao sam na točku. Бегеч [1]


Синоними:

  1. koleso [1]
  2. zamajac [1]
  3. becikli [1]



Изрази:

  1. Ȉdi ù očintòčak! ("oštra psovka posle koje nema više razgovora"). Футог [1]
  2. kotrljati se ko ˜ [1]
  3. Glupav ko ˜ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.
  3. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106, 107.
  4. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  5. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 44.
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 78.
  7. 7,0 7,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 85, 99, 125, 320.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12.
  12. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 89.
  13. 13,0 13,1 13,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 531.
  15. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]