точак

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

точак

точак (српски, lat. točak)[уреди]

Именица[уреди]

точак, м

Облици:

  1. точка [1]
  2. то̏чак Батања [2], то̀чак, то́чак [1]
  3. то̀чак, то́чак [1]
  4. то̀чак [1]
  5. то̀чак, то́чак Вршац [1]

Значења:

  1. Део возила (машине, оруђа) кружног облика који се окреће око осовине и чини да се возило креће са мање отпора. [3] [4] [5] [6] Стапар[1]
  2. Точак плуга који се креће по неузораном делу њиве. [7] Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Нови Сад Ковиљ Тител[1]
  3. Део на колима који се може окретати на једну и на другу страну и на којем стоји предњи крај лотри. [8] Ердевик Сремска Каменица Сомбор Чуруг Ченеј[1]
  4. Точак плуга који иде по бразди. Суботица[1]
  5. Предмет кружног, тањирастог облика чијим се окретањем покреће какав механизам. [1]
  6. Врста бунара из којег се вода вади окретањем точка или ручице. [1]
  7. Масивни предмет кружног облика који се налази одозго на бормашини, служи за равномерно распоређивање кинетичке енергије. [1]

Примери:

  1. А кад до̀зволиду да и[х] дѐво̄јке надму̑дриду, о̏ндак о̀ни у̏зму крѐча па ло̑тре и то̀чкове, и све̏ за̀мажу. Бешка [1]
  2. О̀ни што ѝмају гу̀мене то̀чкове, ни́је баш би́ло гала́ме. Кула [1]
  3. У̀мал ни́су сви̏ посра́дали; кад је во̀зио ко су̀ма̄нут, а још кли́зи, па му о̀тпо то̀чак и се испрѐврћали. Бока [1]
  4. То̀чкове је на̑јбо̏ље пра̏вити од бре̑ста. [9] [10] [8] [2] [11] [7] Алибунар Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Крушедол Огар Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Батајница Сурчин Белегиш Мартонош Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Лалић Надаљ Чуруг Деспотово Дероње Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина Конак Ботош Орловат Перлез Добрица Маргита Идвор Велико Средиште Чента Вршац Уљма Црепаја Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Батања Деска [1]
  5. Напра̏ву ко љуља̑шка, па и̏ма др̏во, па о̏ндак и̏ма једа̏н то́чак, па мо̑мци обр̏ћеду. Јасеново Избиште Крушчица [1]
  6. И̏мамо коли́ца са два̏ то́чка. Вршац [1]
  7. На коловрату су делови: вретено, крила, ступчићи, точак, шроф, папуче и слуга. [12] [1]
  8. И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку, о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̏ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка [1]
  9. Ту̏ смо ми̏ та̑ј мли̏н са̏в размонти́рали, те̑ ка̀ише, те̑ то̀чкове. Лаћарак [1]
  10. У̀ва̄тиш за̀ та̄ј то̀чак [на бунару] па вр̀тӣш. [13] Кула [1]
  11. Точак на бунару служи за вађење воде, уместо ђерма и шибе. Покретањем точка окреће се ваљак на који се намотава ланац или конопац приликом вађења шавоља. На точку од бунара постоји и запињач који држи точак кад је шавољ пун воде. Ново Милошево [1]
  12. И̏ма јѐдна колѐника и јѐдан ма̑ли то̀чак, с о̀тим се тка̑. [14] [13] Башаид Јамена Моровић Бачинци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Черевић Шуљам Јарак Врдник Хртковци Платичево Шатринци Обреж Прхово Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Сомбор Сивац Стапар Лалић Дероње Бођани Товаришево Банатско Аранђелово Мокрин Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Добрица Маргита Сакуле Вршац Алибунар Црепаја Сефкерин Кајтасово Врачев Гај Делиблато Ковин [1]
  13. То́чак једа̏н од мѐсинга, са др̏жалицом једно̏м. Избиште Вршац [1]
  14. Не̏ки је на ши́бу, не̏ки је на то̀чак. [13] Нови Бечеј Свилош Лединци Буковац Чортановци Моровић Ердевик Нештин Вашица Сот Кукујевци Мартинци Хртковци Јарак Платичево Прхово Обреж Сомбор Товаришево Лалић Сента Бачка Паланка Банатско Аранђелово Санад Мокрин Српска Црња Радојево Башаид Меленци Житиште Арадац Ботош Сефкерин Црепаја Панчево Ковин Делиблато Кајтасово [1]
  15. Ве̏лика [је] би́ла [бормашина], ѝмала го̏ре то̀чак. [15] Нештин Сот Нерадин Инђија Каћ Нови Сад Футог Ковиљ [1]
  16. Гле̏ ка̏ко се изрова́шила, а кад сам ја̑ ка́зо да гле́ди ди̏ те̏ра то̀чак, о̏нак ни̏ко ни́је слу̏шо. Шурјан Сусек Свилош Черевић Јаша Томић Бока Неузина [1]
  17. Ишао сам на точку. Бегеч [1]


Изрази:

  1. И̏ди у̀ очинто̀чак! ("оштра псовка после које нема више разговора"). Футог [1]
  2. котрљати се ко ˜ [1]
  3. Глупав ко ˜ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 43.
  3. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106, 107.
  4. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  5. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 44.
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 78.
  7. 7,0 7,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. 8,0 8,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 85, 99, 125, 320.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12.
  12. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 89.
  13. 13,0 13,1 13,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 531.
  15. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]