teti

teti

teti (српски, ћир. тети)[уреди]

Глагол[уреди]

teti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. òću [1]
  2. òćemo, se [1]

Значења:

  1. Imati volju, spremnost, rešenost za neku radnju, pristajati na nešto, biti saglasan da nešto bude; želeti. [1]
  2. Nameravati, smerati; pokušavati. [1]
  3. Pristajati na brak s kim, prihvatati za bračnog druga; voleti, mariti. [1]
  4. Kao pomoćni glagol u futuru. [1]
  5. Sa izostavljenim glavnim glagolom, koji se podrazumeva. [1]
  6. Biti sklon, običavati. [1]

Примери:

  1. Tȋ svȉm svȇtu bȁješ, a mòim sȋnu nísi tȅla. [2] Бока [1]
  2. Pȍsle jȃ tȅla da ìdem da ùčim da šȉjem. Бачко Петрово Село [1]
  3. Mȍj òtac níje tȅvo da me ùda jȍš. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Визић Лаћарак Черевић Сремска Каменица Бешка Шимановци Војка Бечеј Кула Ченеј Жабаљ Нови Сад Вилово Санад Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Фаркаждин Чип Ловра Деска Ченеј [1]
  4. Mláda sam bíla, nísam tȅla šprícati, šprȉc ònāj na léđa mȅtuti. Бачинци [1]
  5. Lànjske gȍdine je bíla kod njèga, provèla zȋmu, al òve zíme nìje tȅla. Мартонош [1]
  6. Ȍću da idȇm  ; ˜ (Kšv). [9] Павлиш Вршац Избиште Јасеново Банатска Паланка Батања [1]
  7. Mȉ òpet, daklem, tjȅli smo da idémo z drȕgima zȁjedno. Калаз [1]
  8. Nìje ćȅo da dȏđe. Помаз [1]
  9. Òna je tȅla da òstavi tȏ déte pa da pòbegne. [5] Зрењанин [1]
  10. Prȋča jèdna drȕgoj kȁko je tȅo da je pòljūbi jèdān dečàčić. Кула [1]
  11. Jȁ òću da kȕvam, a nȇma šèrpenje tȇ što sam naùčila ù njōj kȕvati. [3] [5] Бата Санад Ново Милошево Кумане Ловра [1]
  12. Tȅla da mi dȁ pȁcku. [1]
  13. Tȁ krmȁča je jȃko njȕ napȁla i tȅla je da je pȍje. Вршац [1]
  14. Oćȇš me jel nȇćeš? [3] Међа [1]
  15. Dànas òćemo se, sȕtra se néćemo. Шимановци [1]
  16. Oćȇldu zavŕšiti? [3] Међа Ђала Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Житиште Перлез Фаркаждин [1]
  17. Lȃzo, òćeš pȉti sòka? [3] Банатско Аранђелово [1]
  18. Pa ćedu dòći tȕ kòd nās, ȍnda ćedu ìći dȁlje. Бачко Петрово Село [1]
  19. Òćēš tȋ za njèga? [3] Томашевац [1]
  20. Oćȇlmo u stȏg jel u kàmaru? [3] Фаркаждин [1]
  21. Òćeš tȉ? Сомбор [1]
  22. Oćȇ l z òtog mòmka? [3] Сефкерин Српска Црња Елемир [1]
  23. Déca tȍ ȍćedu onȁko unákrst da glȅdadu. Избиште [1]
  24. Tȇv je da ukráde. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Изрази:

  1. oćeš li rotkve strugane? ("u obraćanju razmaženom, izbirljivom detetu"). Ново Милошево [1]
  2. Ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu ("teško je"). Шимановци [1]
  3. srceoće a dupe klokoće ("hteti a ne moći, biti prestar za nešto"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 112.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 72, 74, 283. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 53, 54, 55, 56, 57, 63.
  5. 5,0 5,1 5,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 126, 128, 130, 137, 142, 143, 154, 157, 163. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153.
  8. Миља Н. Радан, Чербул или мошуље (мошули) — карашевски покладни обичај. Рад, 41—42, 1999/2000, 85—91, стр. 87.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 50.

Напомене[уреди]