tȗtor

tȗtor

tȗtor (српски, ћир. ту̑тор)[уреди]

Именица[уреди]

tȗtor, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. tutor [1]

Значења:

  1. Lice koje se brine i stara o maloletnim ili hendikepiranim osobama. [2] Бешка Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Јасеново Ченеј Иванда[1]
  2. Svetovna osoba koja se brine za crkvu i crkvene stvari. [1]
  3. Koji sve zna najbolje, koji svima deli savete. Каћ[1]

Примери:

  1. Po brégu ídu nȁši tȗtori, óni što po cȓkvi rȃdu. Вршац [1]
  2. Tutor se birao iz naroda i morao je biti ugledan i poštovan u selu ( — P Tu Ču RS G Žb K Bg; NK Sn NM Š Bk Nz J; Lo Ds Čn I) [Ban II 301; LČ]. [1]
  3. Kòd nās je ònaj Pètrov pȁorin tȗtor. Ȏn svȅ tȏ srèđīva i pópa nȇma štȁ da brȉne brȉgu. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. staratelj [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]