ту̑тор

ту̑тор

ту̑тор (српски, lat. tȗtor)[уреди]

Именица[уреди]

ту̑тор, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. тутор [1]

Значења:

  1. Лице које се брине и стара о малолетним или хендикепираним особама. [2] Бешка Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Неузина Јасеново Ченеј Иванда[1]
  2. Световна особа која се брине за цркву и црквене ствари. [1]
  3. Који све зна најбоље, који свима дели савете. Каћ[1]

Примери:

  1. По бре́гу и́ду на̏ши ту̑тори, о́ни што по цр̑кви ра̑ду. Вршац [1]
  2. Тутор се бирао из народа и морао је бити угледан и поштован у селу ( — П Ту Чу РС Г Жб К Бг; НК Сн НМ Ш Бк Нз Ј; Ло Дс Чн И) [Бан II 301; ЛЧ]. [1]
  3. Ко̀д на̄с је о̀нај Пѐтров па̏орин ту̑тор. О̑н све̏ то̑ срѐђӣва и по́па не̑ма шта̏ да бри̏не бри̏гу. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. старатељ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]