Пређи на садржај

túći

túći

túći (српски, ћир. ту́ћи)

[уреди]

Глагол

[уреди]

túći, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.риб.


Облици:

  1. tući [1]
  2. túče se, tući [1]

Значења:

  1. (za)davati udarce, udarati nekoga nanoseći mu bol. [1]
  2. Udarati nečim tvrdim o čvrstu površinu. [1]
  3. Sitniti, komadati, drobiti. [1]
  4. Oduzimati život, ubijati. [1]
  5. Šutirati loptu nogom u gol. [1]
  6. Padati u velikoj količini (o gradu). [1]
  7. Mutiti, praviti maslac. [1]
  8. Raditi, postizati, vršiti neki posao. [1]
  9. Boriti se s kim, sukobljavati se; zadavati udarce jedan drugome. [1]

Примери:

  1. Tȗko me je mȗž, nísam bíla kríva. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Мол Сивац Госпођинци Шајкаш Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Међа Житиште Бока Фаркаждин Павлиш Избиште Деска [1]
  2. Ȍnda túčeš sa kalapáčem tȋm ȍzgo od njȗ. Ђала [1]
  3. Òni nȅ znu da kȍsu žȉto kav kòd nās, s kòsama, nego se pòznāe žnjètevina, kako òni žnjédu sa sȓpom. Pȍsle ȉmadu òni nȉke mȍtke i túčedu. [5] Итебеј [1]
  4. Na primer, zabranjeno je tući ribu eksplozivom. [7] Стари Сланкамен [1]
  5. Pčȅle su se túkle ȕ jesen. Pčȅlar je ìšo od kȍšnice do kȍšnice, pòdizo da im òdredi težìnu. Kad odàbere nȃjteže vr̀škare, pčȅlar zàtvāra létu i ùbāci u kȍšnicu sȗmpornu trȁku, sȗmpor pògūši pčȅle, a ȏn nóžom vȁdi sȃće i cȇdi mȇd. [8] [7] Чента Бачко Градиште Бођани Гардиновци Мокрин [1]
  6. Dȅset Madžára i dȅset Sŕba, pa se raspòdēlu i ȍnda túku Madžári u nȁš gȏl, a Sŕbi u màdžarski gȏl, pa kȏ vȉše dȃ gólova, Sŕbi jel Madžári. [2] Зрењанин [1]
  7. Tȍ je tȗko [led]. Дероње [1]
  8. Kad ga vidim, tučem ga do glave, a kad ga ne vidim, di ga udarim — nije važno. [7] Ђурђево [1]
  9. Stȕpice tȇ pa se túče [puter]. [9] Алибунар [1]
  10. Tȏ je stȁpa za túći pùter. Дероње [1]
  11. Rȕčno kòsi. Nȁ dān túčem lánac. Ali ȍndak je žȉto bílo mȁnje. Вишњићево [1]
  12. Túku se, ùvatu se dvȇ [pčele] pa se ovàko vr̀tu. [8] Српски Крстур [1]
  13. A tȋ se avióni túku u vazdúhu. Дероње [1]
  14. Pa se túkli s Madžári. [2] [8] [5] Кикинда Ердевик Нештин Сремска Митровица Черевић Рума Нови Карловци Јаково Суботица Верушић Жедник Сомбор Сивац Бачки Брестовац Србобран Дероње Деспотово Каћ Мошорин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Елемир Томашевац Велико Средиште Долово Дупљаја Омољица [1]
  15. Šaran se u Dunavu zdravo retko tuče. Šaran se tuče pred pokret vode. Сремски Карловци [1]
  16. Čim će voda da opada — ako se nije izmrestio [šaran], on oma ide u dubinu i na dubini se bije oko vrba, di ima one drakusine. I ondak se tuda tuče oko tog, a i bela riba vole oko tog da se tuče zato što se tu vata ona ikra i tu se brzo izleže, tu se pre izleže seme. [7] [10] Нови Сад Сремска Митровица Ђурђево Ковиљ Чента [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Синоними:

  1. lemati [1]
  2. kamdžijati [1]
  3. ostvariti [1]
  4. biti [1]
  5. mrestiti [1]


Изрази:

  1. ˜ ko vóla ("nemilice tući"). Вршац [1]
  2. Túći se preko túđi léđa/lȇđi ("činiti nevolju nekome"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 32, 114, 189, 227.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101, 107, 108, 387.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205, 453. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56, 63.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 212, 215.
  10. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=túći&oldid=355099”