Пређи на садржај

ту́ћи

ту́ћи

ту́ћи (српски, lat. túći)

[уреди]

Глагол

[уреди]

ту́ћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.риб.


Облици:

  1. тући [1]
  2. ту́че се, тући [1]

Значења:

  1. (за)давати ударце, ударати некога наносећи му бол. [1]
  2. Ударати нечим тврдим о чврсту површину. [1]
  3. Ситнити, комадати, дробити. [1]
  4. Одузимати живот, убијати. [1]
  5. Шутирати лопту ногом у гол. [1]
  6. Падати у великој количини (о граду). [1]
  7. Мутити, правити маслац. [1]
  8. Радити, постизати, вршити неки посао. [1]
  9. Борити се с ким, сукобљавати се; задавати ударце један другоме. [1]

Примери:

  1. Ту̑ко ме је му̑ж, ни́сам би́ла кри́ва. [2] [3] [4] [5] [6] Томашевац Суботица Мол Сивац Госпођинци Шајкаш Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Кумане Међа Житиште Бока Фаркаждин Павлиш Избиште Деска [1]
  2. О̏нда ту́чеш са калапа́чем ти̑м о̏зго од њу̑. Ђала [1]
  3. О̀ни не̏ зну да ко̏су жи̏то кав ко̀д на̄с, с ко̀сама, него се по̀зна̄е жњѐтевина, како о̀ни жње́ду са ср̑пом. По̏сле и̏маду о̀ни ни̏ке мо̏тке и ту́чеду. [5] Итебеј [1]
  4. На пример, забрањено је тући рибу експлозивом. [7] Стари Сланкамен [1]
  5. Пче̏ле су се ту́кле у̏ јесен. Пче̏лар је ѝшо од ко̏шнице до ко̏шнице, по̀дизо да им о̀дреди тежѝну. Кад ода̀бере на̑јтеже вр̀шкаре, пче̏лар за̀тва̄ра ле́ту и у̀ба̄ци у ко̏шницу су̑мпорну тра̏ку, су̑мпор по̀гӯши пче̏ле, а о̑н но́жом ва̏ди са̑ће и це̑ди ме̑д. [8] [7] Чента Бачко Градиште Бођани Гардиновци Мокрин [1]
  6. Де̏сет Маџа́ра и де̏сет Ср́ба, па се распо̀де̄лу и о̏нда ту́ку Маџа́ри у на̏ш го̑л, а Ср́би у ма̀џарски го̑л, па ко̑ ви̏ше да̑ го́лова, Ср́би јел Маџа́ри. [2] Зрењанин [1]
  7. То̏ је ту̑ко [лед]. Дероње [1]
  8. Кад га видим, тучем га до главе, а кад га не видим, ди га ударим — није важно. [7] Ђурђево [1]
  9. Сту̏пице те̑ па се ту́че [путер]. [9] Алибунар [1]
  10. То̑ је ста̏па за ту́ћи пу̀тер. Дероње [1]
  11. Ру̏чно ко̀си. На̏ да̄н ту́чем ла́нац. Али о̏ндак је жи̏то би́ло ма̏ње. Вишњићево [1]
  12. Ту́ку се, у̀вату се две̑ [пчеле] па се ова̀ко вр̀ту. [8] Српски Крстур [1]
  13. А ти̑ се авио́ни ту́ку у вазду́ху. Дероње [1]
  14. Па се ту́кли с Маџа́ри. [2] [8] [5] Кикинда Ердевик Нештин Сремска Митровица Черевић Рума Нови Карловци Јаково Суботица Верушић Жедник Сомбор Сивац Бачки Брестовац Србобран Дероње Деспотово Каћ Мошорин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Елемир Томашевац Велико Средиште Долово Дупљаја Омољица [1]
  15. Шаран се у Дунаву здраво ретко туче. Шаран се туче пред покрет воде. Сремски Карловци [1]
  16. Чим ће вода да опада — ако се није измрестио [шаран], он ома иде у дубину и на дубини се бије око врба, ди има оне дракусине. И ондак се туда туче око тог, а и бела риба воле око тог да се туче зато што се ту вата она икра и ту се брзо излеже, ту се пре излеже семе. [7] [10] Нови Сад Сремска Митровица Ђурђево Ковиљ Чента [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. лемати [1]
  2. камџијати [1]
  3. остварити [1]
  4. бити [1]
  5. мрестити [1]


Изрази:

  1. ˜ ко во́ла ("немилице тући"). Вршац [1]
  2. Ту́ћи се преко ту́ђи ле́ђа/ле̑ђи ("чинити невољу некоме"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 32, 114, 189, 227.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101, 107, 108, 387.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205, 453. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56, 63.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  9. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 212, 215.
  10. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ту́ћи&oldid=239585”