svinjče

svinjče

svinjče (српски, ћир. свињче)[уреди]

Именица[уреди]

svinjče, с

Категорије: прен.


Облици:

  1. -eta [1]

Значења:

  1. Svinja koja živi slobodno u prirodi, koja nije pripitomljena. [1]
  2. Isto. [2] Међа[1]
  3. Prljav čovek; moralno propala osoba. [1]

Примери:

  1. Sam zàklo dvȃ svínjčeta, jèdno mène, jèdno mòjim sȋnu. [3] [4] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Госпођинци Футог Нови Сад Каћ Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Неузина Опово Фаркаждин [1]
  2. Svínjče vȍle iz òtog da jȇ. Мартонош [1]
  3. Nè sme da kȍlje vȅće svínjče nȅdēljno od mèter. Ђала [1]
  4. Šȅs óvce zaklȁli i četȉri svinjčȅta. Избиште Вршац [1]
  5. Zàkolje se svìnjče. [3] Буђановци Фаркаждин [1]
  6. Ȍd šta da kȕva kad nȇmamo da zàkoljemo svínče. [3] [2] [5] Зрењанин Српски Крстур Санад Кикинда Бочар Нови Бечеј Башаид Српска Црња Кумане Итебеј Бока Међа Томашевац Чента Фаркаждин Крушчица Ловра Иванда [1]
  7. Rétko siròma čòvek da je zàklo od mètera svínče. Ђала [1]
  8. Vȍle da ȉma jȁgnje, vȍle da ȉma svínče. Елемир [1]
  9. Kȁ ćemo mȋ zàklati dvȃ svìnčeta? [3] [6] Ђала Стапар Госпођинци Ђала Башаид Фаркаждин [1]
  10. Tȏ je bílo dìvije svínče — na prímer na stráni, kȍ da znȃš štȁ je. Суботица [1]
  11. Pa svínjče mȏra da bȉde fȕrt svínjče. Níje dȍsta što si óde tàki, neg i tȁmo di ȍdeš. Јаша Томић Неузина Шурјан [1]


Синоними:

  1. svinja [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 365.
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 155.

Напомене[уреди]