свињче
свињче
Именица
[уреди]свињче, с
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Свиња која живи слободно у природи, која није припитомљена. [1]
- Исто. [2] Међа[1]
- Прљав човек; морално пропала особа. [1]
Примери:
- Сам за̀кло два̑ сви́њчета, јѐдно мѐне, јѐдно мо̀јим си̑ну. [3] [4] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Госпођинци Футог Нови Сад Каћ Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Неузина Опово Фаркаждин [1]
- Сви́њче во̏ле из о̀тог да је̑. Мартонош [1]
- Нѐ сме да ко̏ље ве̏ће сви́њче не̏де̄љно од мѐтер. Ђала [1]
- Ше̏с о́вце закла̏ли и чети̏ри свињче̏та. Избиште Вршац [1]
- За̀коље се свѝњче. [3] Буђановци Фаркаждин [1]
- О̏д шта да ку̏ва кад не̑мамо да за̀кољемо сви́нче. [3] [2] [5] Зрењанин Српски Крстур Санад Кикинда Бочар Нови Бечеј Башаид Српска Црња Кумане Итебеј Бока Међа Томашевац Чента Фаркаждин Крушчица Ловра Иванда [1]
- Ре́тко сиро̀ма чо̀век да је за̀кло од мѐтера сви́нче. Ђала [1]
- Во̏ле да и̏ма ја̏гње, во̏ле да и̏ма сви́нче. Елемир [1]
- Ка̏ ћемо ми̑ за̀клати два̑ свѝнчета? [3] [6] Ђала Стапар Госпођинци Ђала Башаид Фаркаждин [1]
- То̑ је би́ло дѝвије сви́нче — на при́мер на стра́ни, ко̏ да зна̑ш шта̏ је. Суботица [1]
- Па сви́њче мо̑ра да би̏де фу̏рт сви́њче. Ни́је до̏ста што си о́де та̀ки, нег и та̏мо ди о̏деш. Јаша Томић Неузина Шурјан [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 365.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 155.