svetinja

svetinja

svetinja (српски, ћир. светиња)[уреди]

Именица[уреди]

svetinja, ж

Значења:

  1. Ono što se smatra svetim, neprikosnovenim, nepovredivim, ono što se uzdiže do kulta. [1] Кумане[2]

Изрази:

  1. Kao ˜. — Da ti kȃže kàkva je tvòja mȁti bíla ȕčenica i kàkvā je bíla ù školi — kao svétinja ("Da ti kȃže kàkva je tvòja mȁti bíla ȕčenica i kàkvā je bíla ù školi — kao svétinja"). Шимановци [2]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 160.
  2. 2,0 2,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]