stelaža

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

stelaža

stelaža (српски, ћир. стелажа)[уреди]

Именица[уреди]

stelaža, ж

Облици:

  1. steláža [1]

Значења:

  1. Otvorena polica za sudove, obično smeštena u udubljenje u zidu. [1]

Примери:

  1. Na čeonom zidu kuhinje bile su postavljene viseće police — „stelaže" za kuhinjsko posuđe (uglavnom zemljano ili drveno), pa viljuškara (kašikara) i stalak za poklopce. [1]
  2. Steláža, tàko vȉsi steláža od dȑveta, od mèter, mèter ȉ po i ȉma tȗ trȋ-čètir pòlice i se òbesi o zȋd. [2] Итебеј [1]
  3. Mòja Káta je vrédna rèduša, da se nè kāže da nȍsi redùšare badáva; ȉdi da vȉdiš kȁko su je pȕne steláže s téglama. Kòd nje pȓvo zimnìca mȏra da se sprȅma. [2] [3] Јаша Томић Јамена Моровић Сремска Рача Сот Ердевик Нештин Сусек Свилош Черевић Шуљам Хртковци Чортановци Голубинци Нови Карловци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сента Мол Сивац Дрљан Бачко Градиште Дероње Чуруг Равно Село Жабаљ Госпођинци Каћ Нови Сад Српска Црња Итебеј Шурјан Бока Неузина Конак Маргита Иланџа Вршац Алибунар Уљма Јасеново Кајтасово Делиблато Омољица Иванда [1]
  4. Steláža je bíla òbično u kùhinji. [2] Буковац [1]
  5. Kad krečim, farbam i stalažu iz kujne. [4] [5] Ченеј Итебеј Црвена Црква [1]
  6. Staláže se prȅ kázale, onàko od dȑveta, od dasáka. Велики Гај [1]
  7. Ù kūjni je bíla šteláža. Jȃ nísam dȑžāla, a pȃmtim da je bílo u zídu ìzrezāno i da je tȏ bíla u nȅkim kȕćāma šteláža. [2] Ковиљ Сомбор Ново Милошево Ковин Иванда [1]


Синоними:

  1. badža [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 13.

Напомене[уреди]